Tibor Heveši je završio muzičku akademiju u Kragujevcu. Nada se angažmanu u operi, a izvođenjem „Seviljskog berberina“ zabavlja meštane dok majstoriše

Tibor Heveši, diplomirani solo pevač iz Novog Itebeja kod Žitišta, ne ljuti se kad mu kažu da je umetnik zlatnog glasa i prstiju.

Umesto da publika u Srbiji uživa u njegovom raskošnom glasu, za koji se mukotrpno školovao na muzičkoj akademiji u Kragujevcu, tu privilegiju zasad imaju samo lokalni meštani kojima popravlja kombajne, traktore i drugu poljoprivrednu mehanizaciju. Tiborova priča potvrđuje otužnu stvarnost na domaćoj kulturnoj sceni.

Nema finansija

- Za mene bi najbolje bilo da sam u Beogradu ili Novom Sadu, ali nisam u finansijskoj situaciji da boravim u našim kulturnim bastionima i tražim angažman. Zato sam se nakon završetka školovanja iz Kragujevca vratio u rodno selo. Silom prilika note sam zamenio alatom a scenu dvorištem, pa sad majstorišem oko kombajna i traktora. Još kao dete mnogo vremena sam sa ocem provodio kraj mehanizacije koju je popravljao - ističe Tibor.

Vratio se na početak

Meštani imaju puno poverenje u mehaničarske sposobnosti mladog operskog pevača.
- Kad sam dobrog raspoloženja a popravka ide kao po loju, zapevam iz sveg grla. Dešava se da se meštani okupe i slušaju kako izvodim arije iz opera „Ljubavni napitak“ i „Seviljski berberin“. Veruju da ću uspeti i jednog dana ispuniti svoj san. Bodre me, raspituju se da li sam, eventualno, dobio neku ponudu... Razočaran sam što sam se vratio na istu polaznu tačku s koje sam se otisnuo 2009. godine. Imam mađarsko državljanstvo, ali se nadam da ću se umetnički ostvariti u Srbiji - priznaje Tibor.

Još tokom studiranja Tibor je podvukao crvenu liniju koju neće da pogazi.
- Zaista nema šanse da postanem narodnjak i zapevam u kafani. To bi bio moj moralni i umetnički poraz. Teško mi je, ali ne gubim nadu da ću, ipak, uspeti da odem iz ove sredine i radim svim srcem ono zbog čega sam se školovao. Dok se to ne desi, držim privatne časove gitare, a sviram još i klavir i violinu. Raduje me što i na selu ima dece koju takve stvari interesuju - ukazuje Tibor.

Nezadovoljan
ZAŠTO DRŽAVA TOLERIŠE RIJALITIJE?

Tišti me što je u našem društvu kultura sedma rupa na svirali. Sve je manje para za umetnike i umetnost uopšte. Ne razumem zašto su našim medijima interesantniji rijaliti programi i zbog čega država toleriše promociju nasilja, vulgarnosti i kiča. Porazno je što „junaci“ rijaliti programa postaju idoli našoj deci - kategoričan je Tibor.