Mnogi od njih su izdali umetnost. Brinu samo o svom džepu i viskiju za šankom. Niko ne želi da se žrtvuje. Pa šta oni svi misle? Da se političari bore za njih?, naglašava reditelj

Čovečanstvo je prešlo put od vremena antičkog junaka do savremenog doba, u kojem nema više junaka poput Kafkinog Jozefa K. Čoveka vode na gubilište bez osude, krivice i bez otpora, kao ovcu - ističe u intervjuu za Kurir Filip Gajić.

A da li pojam „junak“ više ne postoji, reditelj filma „Sizif K.“, koji je posle premijere u Kanu predstavljen prvi put kod nas na Festivalu autorskog filma, kaže:
- Sigurno je da i danas postoje ljudi s predispozicijama i atributima junaka, ali takav čovek nema ni mogućnost da svoje junaštvo iskaže. Ratovi se vode iz velikih daljina, živimo u binarnom kavezu sastavljenom od jedinica i nula. Jedini naš junak kojeg svi znamo je Novak Ðoković, koji uspeva nemoguće - da svojim rečima, koje uvek odišu svetlošću i dobrotom, prevaziđe svoja velika dela.

Dugo ste snimali „Sizifa K.“. Zašto?
- Lutao sam, a lutao sam zato što volim da lutam, a volim da lutam zato što ne volim da proračunavam. Što je delo proračunatije, to je dalje od umetnosti. Pravljenje filma je veoma skupo, a ja nisam imao nikakav budžet, pa nisam imao šta da računam, bio sam slobodan, kao što je i moj film slobodan.

Za filmsku industriju izdvojen budžet od pet miliona. Šta mislite o tome?
- To što sam ja snimio film ne znači da treba da navijam samo za film ili za pozorište. Kada takvu podršku dobiju i vajari, i pevači, i muzičari i svi ostali koji neguju i čuvaju naše stvarne kulturne i umetničke vrednosti - onda će to značiti da je naša država postala jaka i stabilna, da vodi računa o kontinuitetu, koji je veoma važan.

Koliko ste zadovoljni ministrom kulture?
- Nikada nijedna vlast ovde nije mnogo vodila računa o umetnosti, niti će ubuduće. Po meni je veći problem to što ljudi koji se bave umetnošću više brane svoj položaj nego umetnost. Umetnici su zavoleli komfor i mnogi su izdali umetnost. Niko ne želi da se žrtvuje. Pa šta oni svi misle? Da se političari bore za njih? Neka iziđu na ulicu, neka se tuku, neka se bore za kulturu svoga naroda, a ne za svoj džep i viski za šankom. Tasovac je samo nastavio navike prethodnika. Ministarstvo kulture odavno ne postoji. Ministar kulture je samo ključar sefa iz kojeg vadi srebrnjake i daje kome mora, pre svega, pa onda onu siću što ostane i kome poželi.

Izbori će nešto doneti?
- Izbori nam ne donose ništa. To je sajam pašteta i viršli. Svi nude taj isti sadržaj pod različitim etiketama i svi bi da žrtvuju sadašnjost za neku fiktivnu, nedostižnu i nepostojeću budućnost. Ovako, svi nam nude te mlitave viršle, koje će nam dati da zagrizemo kad se za to stvore uslovi. Pa mnogi od nas uopšte ne žele ni da pogledaju tu viršlu od hemije i kandži mrtvih kokošaka.

Na kom projektu radite?
- Glumica Jana Milosavljević i ja smo pre nekoliko meseci, u tišini i bez buke, u jednoj avliji otvorili Dorćolsko narodno pozorište - DĆP predstavom koja se zove „Idealna milijarda“, na sceni koju smo nazvali Kosmodrom. To je jedan ruiniran prostor. Angažovaćemo nezaposlene umetnike gladne posla i postojanja.

O Radetu Šerbedžiji
NIJE ME ŽELEO ZA ZETA

Rade me je voleo kao kolegu, pa kao studenta i kasnije kao prijatelja, ali je uporno bio protiv toga da Lucija bude moja žena. To je nešto što nikada nisam razumeo do kraja, ili jesam. Nikako me nije želeo za zeta. Možda zato jer se naši stavovi i pogledi na život od jednog trenutka sasvim razilaze. Moja deca ga veoma vole, on im je posvećen i divan je deda, kao što je divan otac svojoj deci. Rade je fantastičan glumac i kada bi hteo namerno da bude loš na sceni, mislim da ne bi umeo, ali život nije jednostavan kao što scena jeste.

O Luciji Šerbedžiji
GLUPO SMO SE RASTALI

U filmu „Sizif K.“ igra i vaša bivša žena Lucija Šerbedžija.
- Mi se poznajemo odmalena. Prošli smo kroz sve faze, od prijateljstva, preko ljubavi i braka, pa razvod i teško breme i vreme: Sada smo opet pažljivo izgradili i povratili prijateljstvo i, za dobrobit naše dece i nas samih, sve što je egoistično, tvrdoglavo i glupo smo poništili. Dajemo najbolji deo sebe da umanjimo štetu što naša deca ne žive u porodičnoj celini. I nas dvoje smo deca iz razbijenih brakova, možda i sudbina ima svoj genetski kod.