VELIKA HUMANOST SARAJEVSKOG TAKSISTE: Udomio i spasao preko stotinu pasa lutalica

"Ljubav prema životinjama rađa se zajedno s čovekom. Još kao sasvim mali, bio sam najsrećniji kada bih svoj sendvič mogao podeliti s napuštenim psom. Pomazio bih ga po glavi, da mu pokažem da nije sam na svetu i da i njega, ničijeg, neko voli. Iako to nije nailazilo na odobravanje svih mojih komšija, nikada nisam dozvolio da nečija mržnja uništi moju iskrenu ljubav prema čovekovim najboljim prijateljima. S godinama sam počeo pomagati više i jače. Napuštene, uplašene, bolesne i često teško povređene pse, ne mogu ostaviti na milost i nemilost ulice. Kada naiđem na takvo nesrećno biće, odvedem ga kući, nahranim, okupam, odvedem na pregled veterinaru i lečim, a kada ojačaju, psima tražim dom u kom će biti srećni. No, bilo mi je sve teže uskladiti posao taksiste i pomaganje četveronošcima. Prevagnula je, naravno, ljubav prema životinjama te sam svoj taksi iznajmio", priča Fahrudin Bravo, taksist kojeg Sarajlije obožavaju i o čijem se plemenitom srcu čulo širom Evrope.

Iako u misiji pomaganja napuštenim životinjama ima teških i potresnih trenutaka, jer mnogim, teško bolesnim i povređenim psima, pomoć, nažalost, prekasno stiže, Fahrudin pamti samo srećne dane i upravo mu taj pozitivan stav daje vjetar u leđa da nastavi dalje. Koliko se njegov plemenit rad daleko doseže tvrdi činjenica da su njegove štence udomili ljudi iz Engleske.

"Jedne sam godine pronašao šest malih štenaca, starih najviše mesec dana, koje je neko odvojio od njihove majke i bacio. Ni trena nisam razmišljao šta ću i gde s njima, uzeo sam ih i odneo kući. U prvih mesec dana morao sam im zameniti majku, hranio sam ih svakih nekoliko sati i tako dan i noć i svih šest je, na sreću, preživelo. Kad su dovoljno ojačali, uz pomoć prijatelja koji žive u inostranstvu, za svih sam šest beba pronašao domove u Engleskoj", priča spasitelj napuštenih štenaca.

Osim što su beskrajno zahvalni i odani, psi lutalice su, tvrdi Sarajlija i neverovatno inteligentni. U to se uverio bezbroj puta, no zahvaljujući jednom spašenom psu, za to, kako kaže, postoje i "papirnati dokazi".

"Pre par godina pored puta sam ugledao malo, čupavo, crno klupko, izgladnelo i puno buva. Naravno, odmah sam ga odneo kući, lečio ga sedmicama, a kada se oporavio, psu sam pronašao divan dom u Nemačkoj. Nakon šest meseci stigla mi je poruka koju nikada neću zaboraviti i koja je neprocjenjivo vredna nagrada za moj trud. Naime, udomitelji iz Nemačke su me s ponosom obavestili da je moj mali, ulični čupavac izrastao u pravog princa i da je završio obuku za psa spasioca i to s najvišim ocenama. U tom trenutku niko nije bio srećniji i ponosniji od mene. Eto i to je jedan od milion dokaza da trebamo pomoći tim divnim bićima koja nam za svaku dobrotu višestruko vrate", kaže sarajevski taksista.

Iako je među ljubiteljima životinja poznat širom Evrope, njegov mu rodni grad ne pruža nikakvu pomoć u zbrinjavanju pasa lutalica.

"O psima se brinem sam, jedina pomoć koju dobijem je ona od iskrenih ljubitelja životinja koji su u mom radu prepoznali istinsku i bezgraničnu ljubav prema psima. Trenutno brinem o pedesetak napuštenih pasa koje sam sklonio s ulice. Kod mene imaju hranu, ako treba i lečenje, no, ono što je najvažnije, imaju ljubav koju mnogi od njih nikada prije nisu upoznali. Za pse o kojima brinem tražim domove po celoj Evropi, ali najsrećniji sam kada se udome u Sloveniji i Hrvatskoj jer je to relativno blizu mog Sarajeva pa ih često mogu posetiti", kaže Fahrudin.

Najteže mu je zimi, kada su psi izloženi niskim temperaturama i kada često tragično završavaju. Ove je zime tako u posljednji trenutak, polusmrznutu i zatrpanu snegom, spasio malu ženkicu koju je nazvao Sneguljica.

"Prijateljica mi je javila da je čula da u jednom sarajevskom kvartu već dva dana nepomično leži izgladneli, mali pas. Te je noći bilo jako hladno, padao je gust sneg. Tek ujutro smo pronašli psa koji je već bio zatrpan snegom a na tren smo pomislili da smo stigli prekasno. Na sreću, iako ukočen i gotovo smrznut, pas je ipak bio živ. Odmah smo ga odveli veterinaru jer nije mogao stajati na nogama. Temperatura mu je, s normalnih 38.8 pala na samo 32.9, te nam je veterinar rekao da su to malo biće bukvalno minute delile od smrti u snegu. Sada se Sneguljica, kako smo je nazvali, polako oporavlja, no jako je preplašena, a kako ne voli izlaziti napolje i obožava gledati televiziju, zaključili smo da je sigurno bila nečiji ljubimac te je, iz toplog doma izbačena na zimu", kaže Fahrudin.
Mala Sneguljica, kao i ostalih pedesetak pasa o kojima sam brine, traži svoj zauvek dom a nadamo se da će ga uskoro i pronaći.

(novi.ba)