MILOŠ BIKOVIĆ ZA KURIR: Internet mi je otvorio vrata svetske karijere

Miloša Bikovića televizijska publika upoznala je u seriji „Bela lađa“, a zavolela kao fudbalera Tirketa u filmu „Montevideo, bog te video“.

Trenutno živi na dve adrese - u Moskvi i Beogradu. U razgovoru za Kurir priseća se kako je dobio prvu veliku internacionalnu ulogu u Nemačkoj, a koja je prethodila angažmanu u Rusiji.

Pre šest godina na Kustendorfu je film „Puls“ reditelja Damira Romanova bio uvršten u takmičarski program. Kako pamtite tu ulogu?
- Igram mladog vampira koji ima tek 150 godina i ušao je u pubertet. Majka ga vaspitava da bude uljudan i nabavlja mu krv u Zavodu za transfuziju. Uči ga da ne napada ljudi. Mislim da taj žanr kod nas ne postoji i bilo bi lepo da bude snimljen kao dugometražni film. Nešto tako nismo imali od „Šejtanovog ratnika“. Smatram da takvi filmovi mogu imaju publiku i u Srbiji. Problem naše kinematografije je što nemamo mejnstrim.

Proboj na međunarodnu scenu počeli ste 2011. godine u Nemačkoj ulogom u filmu „Great“, što je manje poznato, a i na neobičan način ste je dobili.
- Reditelj Andreas Hen je ukucao na Guglu „najbolji srpski glumac“ i izašla mu je moja slika. Sad ovo zvuči prepotentno, ali baš tih dana objavljena je vest da sam osvojio MTV nagradu, tako da se potrefilo da je video taj rezultat u pretrazi. Doleteo je iz Berlina za Beograd da se upoznamo. Divno mi je kako Nemci rade film sa strašću. Odlučili su da ekranizuju priču o Nikoli Radoševiću, našem kino-operateru, koji je za vreme Drugog svetskog rata napravio kulturnu diverziju jer je pustio nacistima „Velikog diktatora“. Oni su ga osudili na streljanje, a samo se čudom spasao. Komandant je odlučio da strelja samo svakog desetog osuđenika. Kasnije je prebačen u zatvor u Berlin i, opet, čudom je preživeo bombardovanje i bombu koja je pala baš na zatvor. Reditelja je najviše interesovao sam momenat kada pušta nacistima Čaplina koji igra Hitlera. Nikola Radošević je pogledao film na premijeri i posle nekoliko meseci se upokojio.

Tokom leta nastavljate snimanje „Južnog vetra“, u kom igrate kriminalca.
- Glumac mora svakoj ulozi da pristupi tako da opravda svoj lik. On pripada jednog kartelu i reaguje na prvu loptu, što može da ga košta čak i života. Ne smem više da vam otkrivam radnju tog filma.

Vaša saradnja sa Kusturicom tema je u mnogim medijima. Da li će doći do nje?
- Ne znam... Film je živa stvar i kada je reč o takvim odlukama, one dolaze iz unutrašnjeg stvaralačkog impulsa tako da vi možete nekog da obožavate kao umetnika, i glumca ili reditelja, a da vam se putevi nikad ne preseku. Na takve momente utiču i muze, ne samo ljudske odluke.