(VIDEO) IMENA LUDA, NALAZE SE SVUDA: Ovako su poznate jugoslovenske grupe dobile nazive
“Imena luda nalaze se svuda” reče jedan nepoznati pesnik, a mi ćemo malo da se pozabavimo imenima jugoslovenskih grupa i njihovim poreklom.
Atomsko sklonište je, na primer, grupa koja svoju početnu pacifističku orijentaciju, verovali ili ne, duguje imenu. Naime, Sklonište se pre dolaska Boška Obradovića zvalo Jovo nanovo, ali je Obradović procenio da je ime pomalo neozbiljno i nazvao telefonom Bruna Langera da u gomili prijedloga pronađe odgovarajuće.
Obradovićevi predlozi su išli otprilike ovim redosledom:
Ista detinjstva, Liftekspres, 9 po Merkaliju, Atomsko sklonište…
Stoj, reče Langer, to je pravo ime!
Onda je Obradović rekao da ono iziskuje i određeni smer grupe i tako je počelo.
A ko bi rekao da je na sve uticao naziv jedne bezazlene pozorišne predstave koju je Obradović držao pre desetak godina i na kojoj se (gle čuda!) čitala antiratna poezija.
Suprotnih primera, gde je prvo osmišljena tekstualna i muzička orijentacija pa onda potraženo ime u skladu s planiranim projektima, ima veoma malo.
Vatreni poljubac je jedan od dva primera poznata dole potpisanom i označava trećinu onoga što Milića Vukašinovića održava u životu (seks, rock’n’roll i Hanka Paldum).
Drugi primer je Laboratorija ili Laboratorija zvuka braće Vranešević (kako su se još zvali), a što bi trebalo da iskaže stalnu Peđinu i Mladenovu težnju ka istraživanju novih formi muzičkog izražavanja.
Za razliku od vrednih Vraneševića, nekima je, bar prema imenu, glavna razonoda hrana. Ima ih čak sasvim dovoljno za jedan kompletan meni: hladno predjelo, toplo predjelo, glavno jelo, dezert.
Predjelo su Leb i sol, a ime je nastalo po starom makedonskom običaju da se gostu prilikom ulaska u kuću ponudi hleb i sol, a naši junaci jednostavno nisu uspeli da se sete ničeg pametnijeg.
Onda dolazi toplo predjelo ili Riblja čorba.
Nežno i divlje
Glavno jelo bi mogla biti Pekinška patka, Čontin kulinarski specijalitet nastao skraćivanjem jednog imena nastalog, opet, iz čiste šale zezanja: Pekinška patka u karamel sosu s dve mandarine.
Za dezert smo ostavili Divlje jagode. Lipovača je želeo neko voće, ali da uz nežno ime ide i nešto kontra, tj, divlje, pa su mu jagode bile nekako najprikladnije.
Međutim, nisu sva imena nastala po hrani, što će reći da ima rokera koji se, umesto da traće vreme na gomilanju suvišnih kilograma, radije opredeljuju za čitanje ili čak pisanje lepe književnosti.
Azra nosi ime po Heineovoj pesmi “Azra”:
Kraj tanahna šadrvana gde žubori voda živa, svakog dana šetala se sultanova kćerka mila.
Svakog dana jedno ropče stajalo kraj šadrvana, kako vr'jeme prolazilo, ropče blijeđe, blijeđe bilo.
Jednog dana pitala ga sultanova kćerka draga: “Kazuj, robe, odakle si, iz plemena kojega si?”
“Ja se zovem El Muhammed, iz plemena starih Azra, što za ljubav život gube i umiru kada ljube!”
… a Buldožer po pesmi “Nekog trebaš voleti” slovenskog pesnika Fea Volariča, a koja glasi ovako:
“Nekog trebaš voleti, pa makar i buldožer” Imali su neke plakate
Prljavo kazalište je termin koji je Jasenko Houra pronašao čitajući “Alana Forda”.
Dve grupe nose imena po sopstvenim pričama.
Boa po priči “Boa konstriktor” koju je u mlađim danima sastavio tandem Puljiz-Remenarić, dok ime U škripcu potiče iz priče po kojoj je babu gitariste Vase pojeo vuk i ona se nalazi u škripcu, a Vasa nije Crvenkapica pa ne može da je spasi… Kasnije se ispostavilo da su U škripcu maler grupa i da im ime sasvim odgovara…
Neke grupe su imale gotove pesme pre nego što su osmislile ime.
Xenia se zove po sopstvenoj “Kseniji” s tim da su “izvršene neke grafičke korekcije”.
Parni valjak po svom hitu, znate ono:
“Ja sam parni valjak, pazi da te ne povalim”
.. a Bijelo dugme po pesmi “Kad bi bio bijelo dugme” koju su imali još u vreme kad su se zvali Jutro.
Besan zbog šut karte kojom ga je častio Bregović, ritam gitarista Ismet Arnautalić (inače kum Jutra) zabranio je Bosu korišćenje imena, pa je rešenje pronađeno u nazivu pesme, a novi kum je postao sarajevski dizajner Dragan S. Stefanović.
Ovdašnji rokeri vole kafane, pa je nekoliko imena nastalo i u ovoj vaspitno-obrazovnoj ustanovi.
Bulevar se sastavio negde oko septembra 1978. i u prvo vreme svirao pod imenom Tilt iz jednog sasvim prozaičnog razloga koji se uklapa u stabilizacijsku politiku našeg društva: imali su neke plakate, pa tako… Za Novu 1979. su čak nastupili kao Džentlmeni u kombinaciji s Brankom Marušićem Čuturom (menadžer je bio Grada!), a u proleće 1979. (kad je nestalo plakata), momci su odlučili da smisle nešto drugo.
Sedoše u kafanu “Lipov lad” na beogradskom Bulevaru Revolucije i počeše da prave listu:
Lipov lad, Čaša, Tanjur, Bulevar…
… obilno ga zalivajući pićem.
Pritom su se toliko drali da su izazvali tuču u kojoj je neko pocepao listu. Nele je uspeoda spase jedan komadić na kom je pisalo Bulevar i sutradan, na probi, onako pripiti, odlučili su da se tako i nazovu. Šta mislite da je Nele sačuvao ceduljicu s imenom Tanjir? Pod pritiskom javnosti
Srđanu Gojkoviću ime Električni orgazam palo je na pamet u beogradskoj kafani “Mornar”, bez nekog posebnog značenja.
Međutim, “najkafanskije” ime ima niška Galija. “Galija” je sedište niških umetnika, boema i ostalih ljudi koji nemaju mnogo novca; momci su jedne večeri sedeli u kafani i smišljali ime, a onda su odlučili da grupu nazovu po svom omiljenom prebivalištu.
Lačni Franz na slovenskom znači “Gladni Franz”, a Pankrti su u prevodu “Kopilad”. Prvo ime je nastalo iz šale, a “Kopilad”, po objašnjenju Pere Lovšina, označavaju njihov status u društvu, ali je ime zgodno i zato što sadrži termin “pank”.
Zana je nazvana po svojoj vokalnoj solistkinji, Beograd po mestu rođenja njegovih članova, a Vruć vetar po klimi koja je vladala u popularnoj muzici u vreme kad su se našli (januar 1980.)
Film se u početku zvao Šporko Šalaporko i njegove žaluzine (naslov jedne priče Davora Slamniga, zagrebačkog književnika i bivšeg Buldožer gitarista), ali su pod “pritiskom” javnosti odlučili da pronađu nešto kraće i zgodnije.
Posle gomile predloga usvojeno je ime Film jer se svima svidelo i jer je “zvučalo nekako medijski”.
Kiki je oduvek želeo da postane pilot, otac gitariste Gorana Bogičevića je takođe bio pilot, imali su neke pilotske uniforme i, normalno, odlučili da postanu Piloti.
Paraf je reč koju je tadašnji vođa Valter Kocijančić slušao nebrojeno puta na času maternjeg jezika, onda je napravio grupu, setio se parafa i nazvao grupu po njemu.
Eto koliko škola može da pomoći u životu.
(Fokus.ba)
PREDSEDNIK VUČIĆ SA PREDSEDNICOM SAVETA ZA DUALNO OBRAZOVANJA ŠVAJCARSKE: Ključna uloga u smanjenju stope nezaposlenosti