Sve je počelo od Huseina Coce iz banjalučke Novoselije, koji se prisetio priče o bubnju svog pradede ili čukundede.

"Bila su tri brata, tri Coce u nekom selu Coca kod Podgorice, pa ih dobro poteralo trbuhom za hlebom. Jedan se, navodno, zaputio negde prema Lici, drugi negde južnije, a treći se, kao telal i dobošar, zaputio prema Banjaluci.

Iako Coce nikada nisu bile naročito muzikalne, ovaj je imao nešto malo dara za bubnjanje i za telalski, reporterski način prenošenja bitnih informacija.

Za razliku od dotadašnjih krajiških telala koji su imali bubnjeve malo veće od običnog defa ili tarbuka, ovaj je Coco imao bubanj kao onaj što su ga imali Ringo Star, Đorđe Đoko Kisić, Điđi Jankelić, Lučiano Paganote, popularni Feđa Isović ili Prijedorčanin Nasko Budimlić. Tako su, eto, i taj Coco, čiji su se potomci nastanili na banjalučkoj periferiji, a i njegov bubanj ušli u narodnu izreku” navodi se knjizi Vehada Gunjića.

Istinito