Radmila Savićević je bila jedna od najvoljenijih srpskih glumica.

Šurdu je više puta izbacivala iz stana i sa njim se svađala zbog novca, koji je nemilice trošila kada je Giga Moravac odvede u Solun u šoping. Nesrećno je bila zaljubljena u boema Paju, ali je, ipak, sa Aranđelom Golubovićem dočekala penziju. Svi ovi televizijski likovi, danas su nezamislivi bez Radmile Savićević.



Odigrala je na desetine uloga, ali je publika njoj dodelila samo jednu ulogu - omiljene srpske glumice. Bar tako mnogi tvrde. Zavoleli smo je u ulogama dobronamernih, prostodušnih žena sa sela, domaćica i baka, ali je, kako kaže, Dejan Ćirić, autor knjige Prva i poslednja, ona bila i mnogo više od toga.

"Saznao sam da je bila jedna vrlo hrabra, mudra žena, koja je imala jedan vrlo specifičan odnos prema poslu i životu. Žena koja je rizikovala i koja je pratila svoje srce i žena koja je imala neverovatan raspon emocija“, kaže Ćirić koji je knjigu pisao više od godinu i po dana.

U potrazi za zanimljivostima iz života ove najpoznatije televizijske bake Ćirić je kaže obilazio arhive, biblioteke, pozorišta, stare rođake iz Radinog rodnog Kruševca.

"Mi smo navikli na Radu Savićević kao veselu i vedru ženu, uvek nam je donosila dobro raspoloženje. Ona to naravno jeste bila. Ali iza svega toga se krije jedna vrlo kompleksna ličnost. Veliki je raspon emocija - tuge i sete što se moglo videti u nekim njenim ulogama ako se malo bolje pogleda“, otkriva autor.



Mlađe generacije danas se sećaju njenih uglavnom televizijskih uloga, oni nešto stariji pre televizije i filma pamte je kao veliku zvezdu niškog pozorišta. Kolege kažu da bi i sam Nušić njoj dodelio ulogu gospođe ministarke koju je godinama igrala u Kruševcu, Nišu, Beogradu. Zato je knjiga Prva i poslednja protkana sećanjima 50 kolega, prijatelja, saradnika i sa televizije i iz pozorišta.

"To su zaista neverovatne stvari, neverovatne priče i vrlo upečatljiva sećanja - i setne i vedre emocije. Sve se to na kraju stopilo u jednu lepu priču i ja volim da kažem legat o Radmili Savićević. Svoja sećanja na Radu sa čitaocima su podelili - i Mira Banjac i Svetlana Bojković, i Milena Dravić, Siniša Pavić, koji je prvi put u impozantnoj karijeri napisao recenziju za jednu knjigu, potom Bata Živojinović, Dušan Kovačević, Slobodan Ćustić“, nabraja pisac koji je prvi uočio da o ovoj svestranoj glumici ne postoji nijedan zapis, ali i da je sve manje onih koji bi o Radi mogli da govore.

Navodi da je, ipak, glavni lik u knjizi baš ova Beograđanka iz Kruševca koja čitaoca vodi od jednog sagovornika do drugog i podseća kako je želeo da napravi jednu vrstu romansirane monografije.
Zato su u knjigu smeštene su i fotografije Rade kakvu publika nikada nije videla i koja je svojevrsni dokaz da je bila prava narodna glumica. U isto vreme ona je bila i baka čije su unuče mnogi poželeli da postanu.

"Rada je bila simbol ovog naroda i ona je uz dužno poštovanje prema svima, bila najvoljenija glumica na ovim prostorima. U tom nekom kontekstu je ona bila prva i poslednja. Ali postoji još mnogo toga iza naslova, ljudi će shvatiti čitajući. To jeste bila negde simbolika naslova, ali kao što je Dejan Mijač rekao u knjizi ona je predstavljala to narodnosno vrelo“, kaže Ćirić.

Vrsna kuvarica, ljubitelj viceva i neprevaziđeni šaljivdžija, i to je bila Rada Savićević. Zato će čitaoci u knjizi osim nepoznatih detalja iz života legendarne majka Vuke pronaći i poneku anegdotu.

"Na primer Rada se bojala lifta. Bila je sa Ljiljom Lašić u Nemačkoj, imali su neko gostovanje, i bili su smešteni u sobu na 18. spratu hotela. Onda možete zamisliti kako je izgledalo to penjanje na 18. sprat sa sve korpama jer je Rada uvek nosila hranu i hranila je u autobusu sve glumce“, otkriva nam Ćirić samo jednu od anegdota.

Prošlo je već 15 godina od smrti glumice velikog talenta i velike skromnosti. Poslednju ulogu odigrala je u seriji Porodično blago. Možda je za publiku ova knjiga nova, ali za njene kolege je tek mali podsetnik da ona nije tu, jer se, kako kažu, gotovo svakodnevno oduševljavaju njenoj glumačkoj i ljudskoj veličini.

(Rts)