Otpisati dugove. Država je to uradila sa hiljadama radnika kojima je povezala staž, a da ne govorimo o pokrivanju gubitaka javnih preduzeća. To je stvar političke volje

Srđan Dragojević, reditelj i poslanik SPS, kaže da problem koji imaju samostalni umetnici mora brzo da se reši.

Autor kultnih filmova je već 30 godina samostalac i zna kako je njegovim kolegama, a za Kurir priča da li se razočarao u politiku i zašto i kako rešiti problem s dugom državi.

Mnogo zabune u javnosti izazvala je priča da samostalni umetnici duguju za porez 100 miliona dinara.
- Zabuna je potpuna pošto je javnost slabo ili pogrešno informisana. Naime, Grad Beograd, pokrajina i lokalne samouprave uplaćuju samostalnim umetnicima, preko reprezentativnih udruženja, zdravstvene i penzione doprinose, i to po najnižoj osnovici. U prethodnim godinama, pre 2014, Beograd je kasnio sa ovim uplatama, a Poreska uprava je kamate za ovo kašnjenje obračunavala samostalnim umetnicima. Dakle, bez svoje krivice, gotovo 2.000 ljudi sada je opterećeno dugovima za koje oni nisu odgovorni. Oni sada ne mogu da overe zdravstvene knjižice, da leče svoju decu, a ima mnogo umetnika koji zbog ovoga godinama ne mogu da odu u penziju.

Mnoge buni podatak da samo u Beogradu ima više od 1.900 samostalnih umetnika. Kako se stiče ovaj status?
- Status se stiče po veoma strogim kriterijumima, zavisno od udruženja. U našem Udruženju filmskih umetnika morate imati filmska dela stvorena na svake četiri godine kako biste obnovili status. Likovnjaci moraju imati izložbe...

Dobro vam je pitanje zašto ih je u Beogradu toliko. To je zato što je zakon neodređen i ne obavezuje lokalne samouprave da plaćaju doprinose svojim umetnicima. Zato se oni sele i prijavljuju u Beogradu jer grad, i pored ovih kašnjenja, ipak pokazuje razumevanje prema umetnicima. Vrhunska umetnost je mera jednog društva, stvaralaštvo je nešto što oplemenjuje, čini nas boljim, da ne bismo svi završili u „oborima Farme“ i groktali i njakali umesto da govorimo, sviramo i pevamo.

Kako problem može najbolje da se reši?
- Otpisati dugove. Država je to uradila sa hiljadama radnika kojima je povezala staž, rešila pitanje vojnih invalida i penzionera, da ne govorimo o pokrivanju gubitaka javnih preduzeća od desetina miliona evra. To je stvar političke volje. Da ovih 1.900 umetnika ne doživi sudbinu 1.300 kaplara naočigled svih nas.

Da li ste razočarani u politiku kao i proslavljeni sportista Nenad Borovčanin?
- Oduvek sam bio razočaran u politiku. Ušao sam u nju upravo zbog tog nezadovoljstva, ali postavljajući samom sebi određene postulate. Na prvom mestu mi je javni interes, pa interes struke, pa tek onda partijski i na kraju nekakav koalicioni. Taj poslednji me zapravo najmanje zanima. Što se tiče intervjua Nenada Borovčanina, potpuno se slažem sa njim. Nekada je bolji pogled na suštinu stvari upravo onaj spolja, od nekog ko se u svojoj delatnosti afirmisao. I uvek ću biti skeptik prema onome kome je politika jedina i osnovna delatnost. Samo onaj ko je uspešan u svom polju može da se bavi politikom, inače si, neminovno, svaštar, znaš od svega pomalo, a u stvari ne znaš ništa. Zato su ti svaštari najveći demagozi jer su nesposobni da se bave suštinskim, da poseduju sposobnost i znanje da svoje ideje realizuju. Oni posežu za banalnim „istinama“, trivijalnim i opštim mestima.

LJUBOMIR RADANOV