Gogolj, pisac koji je presudno uticao na svetsku sliku ruske književnosti, neizmerno je uticao i na srpske autore.

Nikolaj Vasiljevič Gogolj, ruski pisac, rođen u Ukrajini, hronološki je prvi među plejadom velikih ruskih realista - pisao je pripovetke, romane i komedije. U njegovim radovima prisutan je i uticaj prethodne epohe nacionalnog romantizma čiji su glavni predstavnici bili Puškin i Ljermontov. Otac, stari kozački oficir, razvio je kod Gogolja književni ukus, a majka je prenela religioznost, koja ga je mučila u kasnijem životu.

Svoj javni književni rad je otpočeo 1829, a najpoznatiji je kao pisac pripovedaka ("Nos", "Šinjel"). U pričama je koristio elemente folklora, fantastike i humora, kojima je opisivao život na selu i u Petrogradu. Na Gogoljevo opredjeljenje za književnost naročito je uticalo poznanstvo sa Puškinom koji mu je dao ideje za nekoliko dela. Po romanu "Taras Buljba" (1835) snimljen je istoimeni Holivudski film sa Jul Brinerom u glavnoj ulozi. Njegova najpoznatija drama, „Revizor“, nastala je 1836. i privukla je veliku pažnju književne i političke javnosti, a i presudno je uticala na rođenje komedije "Sumnjivo lice" Branislava Nušića. Iste godine počeo je da piše svoj kapitalni roman, „Mrtve duše“. Ovo delo predstavlja detaljnu satiričnu studiju Rusije posmatrane iz perspektive glavnog junaka Čičikova.

U kasnijem životu pao je u depresiju i počeo da vodi samotnjački život. Zapao je u stvaralačku krizu, a počeo je da pokazuje znake šizofrenije. U noći 24. februara 1852, u naletu manije inspirisane religioznim zanosom, spalio je svoje rukopise, među kojima je bio drugi deo romana „Mrtve duše“. Rekao je kako ga je na ovaj potez naveo đavo lično. Nekoliko dana kasnije, 4. marta, je preminuo. Pokopan je na moskovkom groblju Novodevičje.