TUŽNA SUDBINA DRAGANA BJELOGRLIĆA: Komšije otkrile javnosti nepoznate detalje o njegovom životu

Glumac i reditelj omiljen je u svom rodnom mestu, a ni on nije zaboravio Baranđane. Svakog leta je tamo, a i nema komšije kojem nije dao bar malu ulogu u nekom svom filmu.

Prva osoba koja je otkrila nešto o Bjelogrliću je baka Melanija Vasić, koja stanuje odmah pored porodičnog doma Bjelogrlića. Kaže, Dragana i njegovog brata Gorana zna od malih nogu, a u dobrim je odnosima i sa njegovom majkom Nadom.

"Znam ga od malih nogu, uvek je bio jako fin dečko. Dragan je živahniji i energičniji, Goran je nekako tokom celog detinjstva bio mnogo mirniji. Mada, obojica vole da se šale sa ljudima. Majka im je jako fina, poštena žena. Preko leta ona je stalno ovde u selu, a čim počne zima, odlazi za Beograd. Divne su komšije! Za Uskrs njihova majka Nada ofarba jaja i donese poklone za moje praunuke", priča baka Melanija i otkriva kako je Bjela izgubio oca Tomislava kada je imao 18 godina i da se od tada sam borio da uspe u životu.

"Deda im je bio opančar, radnja mu je bila tu gde je kuća... A Dragan i Goran su bili momci kada su izgubili oca. Posle su se sami borili kroz život da uspeju. Njihova majka Nada se uvek borila da im obezbedi da imaju sve najbolje, a Dragan se sam trudio da uspe i da se školuje. Nije lako deci koja izgube jednog roditelja da nastave da se bore, ali oni su to ipak uspeli. Koliko god da im je bilo teško to što su odrastali bez oca, oni nikada to nisu pokazivali, već su se uvek trudili da budu bolji. Sećam se kada je dolazio ovde na raspuste, nikada nije pokazivao koliko mu je teško, već je stalno učio i borio se za opstanak u velikom gradu. Nije ni jednom ni drugom bilo lako, znate kako je kada dolazite iz malog mesta i u gradu pokušavate da se snađete. Svaka njima čast kako su uspeli tako u životu", kaže prva komšinica, koja dodaje da je njihov otac Tomislav, koji je, kao i majka Nada, ekonomista po struci, želeo da njegovi sinovi budu uspešni građevinski inženjeri, pa je tako Dragan upisao građevinski fakultet, ali je vrlo brzo prekinuo studije.

"Meni je, nažalost, otac umro kad sam bio pred maturom. Jedan od poslednjih razgovora koji pamtim s njim dok je ležao u postelji bio je upravo taj da treba da se bavim ozbiljnim stvarima u životu, i to je podsvesno uticalo na moj odabir građevine. A u trenutku kada sam bio na studijama građevine, iako mi je ona dobro išla, shvatio sam da nije za mene. Postojala je zebnja moje majke i brata, ali nisu imali otpor prema toj odluci. Kako bi bilo da je moj otac ostao živ, to ne znam, mada mislim da ni tu ne bi bilo problema", govorio je svojevremeno Bjela. A baka Melanija iz Barande otkrila je da ju je njen prvi komšija angažovao da glumi u čak tri njegova filmska ostvarenja.

"Glumila sam u čak tri njegova filma, za svaki mi je pošteno platio. Jako sam zadovoljna što je proslavio Barandu, daleko se čulo za naše selo. Zvala me sestra iz Skoplja, kaže videla sam te na televiziji u filmu - završava svoju priču za “Blic puls” Melanija. Dok smo šetali po Barandi, naišli smo na Bjelinog druga iz detinjstva Zorana Vavića, koji nam je rekao da su glumca jurile sve devojke u selu.- Tokom leta bi po ceo dan igrao fudbal, izlazio u kafanu sa društvom i tako se zabavljao. Voleo je da provodi vreme po kafanama, to svi znaju u selu. Devojke su ga stalno jurile, dok je bio dečak to je bilo zato što je dolazio iz grada i tada su želele da se udaju za njega. Kasnije kada je postao slavan, mnoge su htele da budu sa njim da bi im omogućio da glume u filmu, pa makar se skinule gole. Želele su da imaju karijeru po svaku cenu", kaže drug iz detinjstva.

"Pozitivan je uvek bio kao dete, pun energije i stalno je težio da ide ka nečemu više. Mislim da još nije uspeo da dostigne svoj vrhunac, još nekoliko filmova koji će biti žešći i mislim da će onda stići ta velika slava. Treba još više da oduševi Srbiju i okruženje", objašnjava Zoran.