OVAKO JE GOVORIO MARINKO: Znao sam da ću biti glumac

Detinjstvo popularnog glumca i muzičara Marinka Madžgalja obeležile su vesele slike nestašluka koje je zbijao na dva koloseka - beogradskom betonu i obali kotorskog zaliva, gde je provodio najlepše dane svog odrastanja.

- Kad se setim detinjstva, prvo mi na pamet padaju šetnje duž kotorske rive i odlasci na planinu Kozaru sa bakom Ljubicom po kojoj moja mlađa sestra nosi ime. Kao sasvim mali bio sam omiljen u familiji, jer sam bio prvo unuče, i to muško. Svi su me mazili i pazili - uz smeh priča šarmantni glumac.

Budući da je njegova majka Mikica iz Kotora, dosta vremena je provodio na Crnogorskom primorju, a imao je svega tri godine kada je naučio da pliva.

- Bio sam sa mamom na otvorenom bazenu u Dobroti i dok je ona sedela na tribinama, bio sam u vodi sa gumenim šlaufom. U jednom trenutku on se probušio i počeo da se izduvava. Mama je u panici, sa sve sočivima, skočila u vodu i doplivala do mene, a ja sam mirno nastavio da plivam, jer nisam shvatio šta se desilo – kaže Marinko.

Marinkovi nestašluci rezultirali su i komplikovanim prelomom ruke, zbog čega je kao đak prvak propustio prva dva meseca škole.

- U Osnovnoj školi Drinka Pavlović prvi put sam se i zaljubio, u jednu Ivanu, koja mi je zapravo bila prva platonska ljubav. I ona je mene simpatisala jer sam bio popularan kao onaj što je slomio ruku. Tad sam stekao i četiri najbolja druga, sa kojima se i danas družim – priseća se Madžgalj.

Svoj raskošni glumački i muzički talenat Madžgalj je počeo da pokazuje odavno, pa je za uži krug familije i prijatelja izvodio interne predstave.

- Stalno sam se takmičio u recitovanju, učestvovao u školskim predstavama i bio glavni u izvođenju skečeva. A onda sam u petom razredu u nekom sastavu napisao da bih voleo da budem glumac i znao sam da ću uspeti – otkriva popularni umetnik.

Story