Njegov 80. rođendan je 16. aprila, a ja ne znam da se iko toga setio, bar nas niko nije pozvao na neki događaj povodom tog dana, kaže žena muzičara

Pre osam decenija, u jutro 16. aprila 1936, rodio se Šaban Bajramović. Dan njegovog rođenja biće obeležen u nedelju u Sarajevu u Kamernom teatru, ali ne i u Srbiji. Ekipa Kurira posetila je bračnog druga velikog muzičara Milicu Bajramović u njihovom domu u Nišu u želji da čuje kako danas provodi dane udovica kralja romske pesme.

- Teško je živeti bez Šabana. On mi je bio sve, veliki, iskren čovek, koji nije umeo da sakrije ni svoje uspehe, ali ni padove. Uteha su mi njegove pesme, koje često slušam, ali me svaka u srce pogađa i stalno plačem iako je prošlo osam godina otkako me je zauvek napustio - priča Milica Bajramović, udovica kralja romske pesme.

- Živim od 9.000 dinara penzije, a da mi nije dece, umrla bih od gladi. Kada mi je Rasim Ljajić predavao rešenje o penziji, kazao mi je da ću preko toga dobijati i socijalnu pomoć, ali od toga ništa nije bilo - kaže Šabanova udovica. Međutim, kako naglašava, od nemaštine joj teže pada to što i njen muž pada u zaborav.

- Za sve ove godine niko me nije obišao niti se interesovao za njegov rad. Njegov 80. rođendan je 16. aprila, ja ne znam da se iko toga setio, bar nas niko nije pozvao na neki događaj povodom tog datuma. Šabanu bi to bilo mnogo žao, on je nesebično darovao svoj talenat. Pevao je, ali je bio mnogo dobar glumac, sve je to radio tako lako jer je u tome uživao. Nije to radio da bi zarađivao, već zato što je to voleo. I to je bila tajna njegove izuzetnosti - priseća se Milica.

Životna saputnica s tugom se priseća zajedničkog života sa velikim muzičarem.

- Svakog jutra smo zajedno pili kafu, a omiljene su nam bile naše nedelje. Tada sam mu kuvala belu čorbu i punjene paprike, što je najviše voleo. Bili smo jedno drugom oslonac, jer nam deca žive u inostranstvu. Mnogo smo se voleli, on mi je pevao, najviše sam volela da slušam pesmu „Rovena, Rovena“. Utehu tražim na groblju, stanem pored njegovog spomenika i sećam ga se, stalno ga sanjam... Mnogo mi nedostaje - kaže Milica.

Ona žali što niko od njegovih potomaka neće nastaviti da se bavi muzikom.
- Njegov dar je umro s njim, imamo tri kćeri i 11 unučadi, ali njegov glas niko nema. To se jednom rađa i to je Šaban sa sobom odneo. A taj dar koji je imao nije smatrao nečim izuzetnim, takav je bio skroman čovek... Nije se obogatio od svoje slave, pevao je na svadbama da bismo preživeli - završava svoju ispovest udova velikog muzičara.

Poslednji Šabanov intervju
UBILE ME SVADBE

Samo dva dana pred smrt, 8. juna 2008, Šaban Bajramović otvorio je dušu našoj novinarki.
- Star sam, bolestan i siromašan i to ne mogu da promenim. A kad bih se ponovo rodio, ništa ne bih menjao, opet bih pevao. Četvoro dece i dvanaestoro unučadi sam izdržavao, pa sam morao sve da trpim. To pevanje po svadbama me je i ubilo - rekao je kralj romske pesme.

Činjenice
VOLEO PESMU, KOCKU I KAFANU

Bio je strastveni kockar, pa je često pevao da bi zaradio novac za kockanje

Skupština grada Niša je 5. maja 2009. donela odluku kojom je Južni bulevar u opštini Paliluli preimenovan u Bulevar Šabana Bajramovića

Otkriven mu je spomenik 12. avgusta 2010, na dan početka 27. Nišvila

Donatori za izradu njegovog spomenika bili su Goran Bregović, Emir Kusturica, Goran Paskaljević, Esma Redžepova i Ljubiša Samardžić