U mladosti sam pravila kompromise, a tome me je naučio Bata Živojinović, koji je smatrao da treba da igraš i u lošijim filmovima, jer se tako kališ. Govorio mi je: „Radi najbolje što umeš“

Neda Arnerić (63) nakon premijere u ženskoj podeli „Maratonaca“ vraća se na pozorišnu scenu predstavom „Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo“, koja će u utorak biti izvedena u novom zemunskom pozorištu Karte blanš. U razgovoru za Kurir čuvena filmska diva i bivša narodna poslanica govori o tome kako provodi dane u penziji i stanju u kulturi.
- Gledala sam u više navrata Milenu Dravić u filmu po kojem smo uradili predstavu i danas me on dira u srce. Kod njih je laka komična priča, a u našem čitanju tužna, jer su ljudi u šezdesetim ostali sami na svetu. Hteli smo da ovim komadom svim usamljenim ljudima damo nadu i motiv da potraže saputnika, jer je to moguće dok smo živi. U mom komšiliku žive ljudi koji su ponovo sreli i zavoleli u osamdesetim.

Da li je ljubav moguća?
- Znam da je moguća. Navijam za to i želim svima koji su ostali sami da sebi pronađu saputnika pod strane dane.

Kako provodite penzionerske dane?
- Veoma sam aktivna žena i vodim i život paralelan glumačkom. Moja ljubav prema slikarstvu je vrlo izražena. Godinama sam direktor fondacije u Nišu koja bira najbolje mlade umetnike. Volim da putujem i biram šta ću da radim. Mogu da se opustim i ne moram više da pravim kompromise. U mlađim godinama sam ih pravila, a tome me je naučio Bata Živojinović. Kad sam ga pitala za savet jer mi se jedan film nije dopadao, odgovorio je da moram da igram sve što se ponudi jer se tako kali glumac. Radi najbolje što umeš i nemoj da mi izvodiš. Sada više ne moram.

Kakvo je iskustvo života u Zagrebu i rada na predstavi „Živećemo bolje“?
- Potpuno nešto drugo žanrovski od „Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo“. Predstava govori o košmarnom snu jedne porodice i poslednjem ratu. Teško sam uspela da se probijem do svoje uloge. Predstava je obojena tonom, svetlom i igrom na koje nisam navikla. Bilo mi je veoma teško.

Da li novom ulogom možete da pokažete najbolje?
- Ne postoji reč najbolji ni u životu ni u glumi. Postoji dobar, manje dobar ili osrednji. Vrednovati umetnost je pogubno, a ja bih zabranila nagrade. Na likovni konkurs koji vodim dođe deset radova, a jedno je hiperealizam, apstraktna i svaki je u svom žanru dobar. Postoji dobra i loša umetnost, i tu je kraj priče.

Kako vam se danas dopadaju vaši filmovi iz mladosti koji se često repriziraju?
- Ne volim sebe da gledam. I mislim da je karijera tek preda mnom.

Izbori su danas. Hoćete li izaći na glasanje?
- Naravno. Čovek je sam kriv za ono što mu se događa. Poručujem građanima da ne smeju nikog da grde ako nisu spremni da sami u svom dvorištu počiste i izađe na izbore ne bi li promenili nešto ili potvrdili ako je dobro. U ozbiljnim zemljama je izlaznost velika i ne izlazak na izbore je neodgovoran.

Glumci preko leta snimaju filmove. Šta ćete raditi?
- Radiću u Hrvatskoj. Moj otac je s Korčule i snimaću na Pelješcu. Radim prvenac s mladom rediteljkom. Privukla me je ideja da treba da igram majku triju zrelih žena.

O stanju u kulturi
TASOVAC NIJE IMAO PODRŠKU ZA REFORME

Za Tasovca mnogi govore da je najlošiji ministar kulture. Da li delite njihovo mišljenje?
- Očekivala sam da će biti donesen veći broj zakona i da će dva muzeja konačno obnoviti. Zakon o kulturi nije idealan, a tek smo pre neki dan počeli da primenjujemo odredbe o povraćaju PDV stranim produkcijama. Bila sam i sama u politici i jasno mi je da ne možeš sve sam iako si ministar. Ako nemaš celu Vladu iza sebe, ne možeš ništa. Praštam Tasovcu ako nešto nije uradio.

O pozorištu
MONODRAMA NIJE ZA MENE

Na sceni u novoj predstavi vam je partner Feđa Stojanović. Igrate duodramu, koja je najteži žanr.
- Monodrama je najteži žanr. Jednom sam probala i nikad više. Divno je kad imate makar jednog partnera. Duodrama dobro ispadne kad su glumci sličnog senzibiliteta.