ODLAZAK JADRANKE STOJAKOVIĆ: Nije više imala snage da se bori. Zaspala je, smirila se!
Čuvena jugoslovenska kantautorka Jadranka Stojaković preminula je juče u Banjaluci u 66. godini posle duge i teške bolesti.
Jadranka se od 2009. godine borila sa opakom bolešću motornog neurona, koja joj je dijagnostikovana posle pada na bini na nastupu u Japanu.
Njeno stanje se s vremenom sve više pogoršavalo, pa se zbog postepenog odumiranja mišićnog tkiva sve teže kretala i govorila, da bi na kraju ostala prikovana uz krevet, u kom je, nažalost, dočekala i poslednje trenutke života. Ipak, raduje činjenica da su Jadranki tokom iscrpljujuće borbe s teškom bolešću podršku pružale brojne kolege i poznate ličnosti iz gotovo svih zemalja bivše Juge. Često su je posećivali u staračkom domu u Banjaluci, u kom je boravila, i razgovarali s njom telefonom dok je mogla da govori.
Pet godina borbe
- Teško je s ovom bolesti izlaziti na kraj. Zadovoljna sam jer ne mogu više da budem ni u rehabilitacionom centru. Ovde mi dođe fizioterapeut, pa uradim pokoju vežbu, ali ni to više ne mogu. Ne mogu ni da se družim, ali, eto, dođu mi prijatelji, to mi mnogo znači - rekla je Jadranka svojevremeno.
Maja Tatić, muzička urednica i dugogodišnja Jadrankina prijateljica, provela je poslednjih nekoliko godina brinući o njoj.
- Sada nije trenutak da gledamo sa egoističke strane i govorimo da nam je žao. Bolest je uzela danak. U sebi sam joj poželela da se ne muči. To je bolest kod koje mozak ne radi savršeno. Nije imala snage više da se bori. Zaspala je, smirila se. Bili smo uz nju. Pokušali smo sve. Nije želela da ide u bolnicu. Odlazak tamo bio bi produžavanje agonije. Svi smo joj pomagali, svako na svoj način. Pokušali smo da joj budemo tu za sve. Njene pesme će uvek živeti - rekla je Tatićeva za Kurir.
Jadranka ni u najtežim trenucima nije odustajala od muzike, koja je tokom karijere duge više od četiri decenije bila njen život.
Među poslednjima koji ju je posetio u domu bio je i njen prijatelj glumac Petar Božović, koji joj je tom prilikom i odigrao predstavu.
- Smrt dolazi iznenada, ali u Jadrankinom slučaju možemo reći da joj je bog skratio muke. Nama ostaje ogromna žalost koju ćemo nositi u srcu što je više nema - jedva je izgovorio Božović.
Sahrana u Banjaluci
Jadranka Stojaković je rođena u Sarajevu 24. jula 1950. godine, a uspešnu muzičku karijeru započela je u grupi Kombo 6. Prvi samostalni nastup imala je 1968. na festivalu „Mladi pevaju proleću“. Svirala je akustičnu gitaru i usnu harmoniku, a s grupom njenog ujaka, tromboniste Vukašina Radulovića, otišla je na koncerte po Nemačkoj i Norveškoj. Tokom kasnih sedamdestih počela je da se bavi obradom sevdalinki, starih gradskih ljubavnih pesama, kao i obradom poezije srpske pesnikinje Desanke Maksimović u novom muzičkom aranžmanu. Radila i primjenjenu muziku za televiziju, te napisala uvodnu temu 14. zimskih olimpijskih igara u Sarajevu 1984. godine. Od 1988. živela je u Japanu, do povratka 2012. godine.
Gotovo da nema čoveka u republikama bivše Jugoslavije koji ne zna pesme „Sve smo mogli mi“, „Što te nema“ i „Ima neka tajna veza“.
Sahrana će biti održana u ponedeljak 9. maja u Banjaluci na groblju Vrbanja u 14 časova, a komemoracija će biti u 11 časova u Narodnom pozorištu Republike Srpske.
Pamtićemo je po večnim hitovima
Što te nema
Sve smo mogli mi
Ima neka tajna veza
Na drumovima Srema
Gdje si, dušo
Vjerujem
Tijesno doba
Reagovanja
ROMANA PANIĆ
• Jadranku ću pamtiti po osmehu koji je imala do poslednjeg trenutka. Bila je puna života, iako je bila prikovana za krevet. Pravi umetnik u duši, što se videlo i u njenim očima. Neka joj je večna slava.
ISMETA KRVAVAC
• Jadranka je bila blaga, dobra i savršena žena. Jedna od retkih, a nisam srela u životu mnogo osoba koje su bile tako talentovane i skromne. Ona neće biti nadomešćena, imaće u svim našim sećanjima mesto koje zaslužuje.
ŽELJKO JOKSIMOVIĆ
• Kao muzičar, pamtiću Jadranku Stojaković po divnim pesmama, čarobnom glasu, ukrasima koje je prvo ona uvela u pevanje. Do kraja sam verovao da će moći da se izvuče. Žao mi je što nismo uspeli da joj nabavimo kolica.
NEDA UKRADEN
• Družile smo se i sarađivale 45 godina. Počele smo negde u isto vreme u Sarajevu. Ona mi je napisala pesmu „Oči tvoje govore“, a pamtiću zajednički nastup u Dablinu na Evroviziji. Divne uspomene me vezuju za tu ženu.
MARKO BOŠNJAK
• Jaco, nikad nećeš biti zaboravljena i uvek ću se rado sećati tvog osmeha i pesama koje volim da izvodim. Sada imamo jednog anđela koji pazi na nas sa lepšeg i boljeg mesta na kom nema mržnje i zlobe. Volimo te.
"MI NEĆEMO KAO AMERIKANCI DA UPADAMO NA UNIVERZITETE!" Vučić: Jedino mi je žao studenata koji žele da uče! (VIDEO)