MALI MILAN, JUNAK FILMA LEPA SELA LEPO GORE Ošišali su nas na keca i rekli: Udri po Mici
Admir Šehović prisetio se snimanja kultnog ostvarenja srpske kinematografije
Krajem maja 1995. počelo je snimanje kultnog srpskog filma „Lepa sela lepo gore“, a nakon više od 20 godina ekipa Kurira rešila je da ponovo spoji malog Milana, koga je tumačio tada devetogodišnji dečak Admir Šehović, reditelja Srđana Dragojevića i glavnog glumca Dragana Bjelogrlića.
Oni se prisećaju kako su snimljene danas kultne scene u filmu i kako su izgovorene rečenice poput: „Šut, bolan, erotika“, „Vid‘ ćune, prava pionirska“, „Hoće li biti rata“...
Ličio sam na Bjelu
Danas je mladom sarajevskom glumcu u pamćenju duboko urezan prvi dan snimanja i scena koju je snimao s pevačicom Milicom Ostojić, poznatijom pod umetničkim imenom Mica Trofrtaljka.
- Kad smo stigli do tunela, ošišali su nas kao ovce. Nisam imao pojma da ću morati da skratim kosu. Obojicu su nas ošišali na keca. Posle mi je u školi bilo čudno što sam išao obrijan do glave. Prvu scenu baš sam snimao s Micom Trofrtaljkom kod tunela. Ona je postala kultna - priseća se Admir i nastavlja da priča:
- Imao sam problem da je udarim kamenom, što je za mene bio šok. Sto ljudi je bilo iza kamere, koji navijaju. Ekipa je čekala da završimo i da ide kući. Trebalo je da je udarim i da bežim desno. Neko od asistenata mi je rekao da ne smem da izgubim kamen, koji je bio napravljen od gume. Udario sam je i kamen je krenuo da pada u provaliju, a ja sam potrčao za njim ulevo, plašeći se da ga ne izgubim. Jedno 20 puta smo je ponavljali - objašnjava mali Milan.
Danas mu je pomalo smešno što je nevinost na filmu izgubio s Micom Trofrtaljkom.
- Neke detalje ne pamtim i u magli su mi. Kasnije sam se opustio. Upoznao sam ekipu, a žene na setu su se prema meni ponašale kao majke. Gledali su svi na Miloša i na mene kao na svoju decu. Na setu su svi kao tim, a znali su da će, ako nas decu opuste, brže završiti i ići kući. Dosta ljudi ne pamtim.
Admir, momak rođen u prijepoljskom naselju Vinograd, nije imao problem što kao musliman tumači Srbina.
- Nisam imao pojma šta igram. Nisam tako ni vaspitavan. U Prijepolju se nikad na to nije gledalo ko je Srbin, a ko musliman. Pričamo i viceve jedni o drugima. Ništa nije ispod tepiha. Ljudi misle da je to namerno uređeno, a odabrani smo zbog fizičkog izgleda. Više ličim na Bjelogrlića nego na Nikolu Pejakovića - priča Admir, koji objašnjava da ljude deli samo na dobre ili loše.
- I objektivno i subjektivno „Lepa sela“ su najbolji film s naših prostora u poslednjih 30 godina. Priča je aktuelna i danas i nakon završetka rata. Rođen sam Prijepolju i nikad se nije gledalo na to ko je koje vere. Imam prijatelja Srbina koji bi poginuo za mene. Musliman sam, ali pojedinca gledam da li je čovek ili nije.
- Glumu sam zavoleo snimajući film i posle sam odlučio da upišem akademiju u Sarajevu. „Lepa sela“ su za mene jedno od bolji životnih iskustava. Film je sniman u Prijepolju više od mesec dana.
Našem sagovorniku je žao što su neke scene ispale ili skraćene u montaži.
- Scena tuče je skraćena. Baš smo se tukli. Niko bolje ne može da glumi od deteta. Preozbiljno smo shvatili zadatak. Krenuli su baš udarci. On je bio malo krupniji od mene. Otišlo je unedogled. Posle minut kao da ništa nije bilo. U filmu je samo ostala sekunda. Nisu mogli da upotrebe dosta materijala, a verovatno nisu želeli da pošalju pogrešnu poruku - iskren je Šehović.
Teret slave
Mladom glumcu ipak nije prijala popularnost kao tinejdžeru.
- Najčešće su me pitali moji sugrađani koliko sam dobio para i da li je bilo seksa na biciklu. Posle premijere u Sava centru prilazile su mi devojčice i bio sam umazan poljupcima od karmina. Dao sam na hiljade autograma. Moj otac je bio inženjer u „Fapu“, a sećam se da sam dobio tri ili četiri njegove plate za mesec dana snimanja. Bio sam mali kralj u Prijepolju. Nije tada bilo interneta i toliko medija. Film je bio pojam. „Lepa sela“ nisam gledao nekih 10 godina. Nisam mogao više da pomislim na taj film. Vukli su me na ulici: „Vid‘ ćune, prava pionirska“, a ja sam odgovarao da nisam ja taj, nego onaj s kamenom - priseća se Admir.
Njemu filmska slava danas prija, ali se bori za svoje mesto pod suncem kao i svi glumci, iako je učio glumu i od oskarovca Danisa Tanovića.
HTEO SAM DA SRBINA IGRA MUSLIMAN
Ekipa glumaca je posebna priča - Bata Živojinović, Nikola Kojo, Dragan Maksimović Maksa... Među svim tim velikanima bilo je i ime klinca, koje nije odabrao ni Dragojević.
- Mi smo krenuli od beogradske dece. Shvatili smo da nismo mogli da nađemo klince koji će da glume te karaktere. Odlučili smo da glumce tražimo na terenu. Bilo je nekoliko stotina dece - priseća se Dragojević.
Pomalo je ironičan izbor da Srbina igra musliman i obrnuto, rekli bismo, ali nije slučajan:
- Imao sam želju, koja se slučajno ostvarila, a to je da malog Milana igra neko ko je musliman, a Halila neko ko je Srbin. Želeo sam da te karaktere igraju ljudi potpuno izmešanih nacionalnosti. Niko to nije ni primetio. Na kraju se ispostavilo da smo dobro izabrali decu.
Zvaće ga na kasting
BJELA: ADMIR JE BOLJI FRAJER OD MENE
Dragan Bjelogrlić kaže da bi Admir mogao da igra njegovog dvojnika.
- Nisam uopšte znao da je glumac, što je veliko iznenađenje i za mene. Pozvaću ga na kasting za moju seriju „Senke Balkana“. I danas stvarno liči na mene. Samo je mnogo lepši, u pi..u materinu. Bio je sladak i kao mali - kroz osmeh će Bjela.
Halil nije postao glumac
ŽIVI U AUSTRIJI, OŽENIO SE
Za ulogu Halila odabran je Miloš Ðuričić iz Višegrada. On, za razliku od Admira, nije odabrao glumu.
- Poslednju informaciju koju imam je da živi u Austriji sa porodicom. Probao sam da stupim u kontakt s njim. Broj koji sam dobio je nedostupan. Voleo bih da se opet sretnemo i čujemo - kaže Admir.
NEPOZNATO O FILMU
Film je inspirisan istinitim događajem i sudbinom srpskih vojnika zarobljenih u tunelu
Film je odbijen u Kanu, Veneciji i Berlinu
Ivica Dačić je kao predstavnik tadašnje vlasti bio cenzor filma
„Lepa sela“ su ostala najgledaniji strani film u Australiji i Brazilu
Dragojević i Bjelogrlić o filmu su razgovarali s Ratkom Mladićem i Radovanom Karadžićem
Spilbergu se mnogo dopao film, pa je pozvao Dragojevića u Ameriku
Film je 1996. bio srpski kandidat za Oskara za najbolji strani film
Ušao je u Halivelovu enciklopediju od 1.000 najboljih filmova svih vremena, zajedno sa „Pre kiše“ Milča Mančevskog
PONOSAN SAM NA SRBIJU KOJU NIKO NE MOŽE DA ZAUSTAVI: Vučić se oglasio iz Zemun Polja - Dve firme htele da odustanu od radova zbog hajke, ali sam ih vratio!