IZGUBILI SMO BRATA: Ekipa Kurira u rodnom mestu Bate Živojinovića
Nikad ga neću prežaliti. Mi smo bili nerazdvojni, kao i naša deca i unuci. Bili smo kao jedna porodica, mnogo smo se družili, priča u suzama drugarica iz detinjstva
Ekipa Kurira je juče u prepodnevnim satima posetila selo legende srpskog glumišta, kojim se dičio i voleo ga najviše na svetu. Njegov plac bogat raznoraznim cvećem i drvećem bio je pod katancem jer ga je njegova unuka zaključala prošle nedelje, kad je bila da zasadi biljke koje je obećala dedi.
Živojinovićeva prijateljica iz detinjstva Ljubica Dimitrijević ne može da se pomiri s činjenicom da je otišao, kako kaže, njen brat. Pokazala nam je album s fotografijama na kojima je bio i Bata.
- Ovo su slike iz perioda kad smo bili srećni. Plačem za njim. Poslednjih godina toliko se namučio zbog bolesti, a opet je bio jak i nije dozvolio da ga to dotuče. Borio se svom snagom, ali došao mu je kraj. Nikada ga neću prežaliti. Mi smo bili nerazdvojni, kao i naša deca i unuci. Bili smo kao jedna porodica, mnogo smo se družili - u suzama Ljubica započinje priču o njenom odnosu s Valterom.
- Kakav je bio u svojim ulogama, takav je bio i privatno. Obožavao je Lulu i da dođe u Koraćicu, da satima sedimo u dvorištu, pričamo... Uvek je bio nasmejan i nikada nije bio ljut. Stalno se šalio i širio dobrotu, svi smo ga voleli. Ne postoji čovek koji bi za njega mogao reći ružnu reč. Bio je veseljak, često smo pevali i pili. Voleo je vino, a kad se napije, nije prestajao da peva. Sve pesme je znao. Poslednji put sam ga videla u kolicima pre godinu dana. Lula me je pozvala da dođem. On je spavao, ali ona ga je probudila. Pitala ga je da li me prepoznaje i on je rekao: „To je moja Ljubica“ - kaže Batina drugarica, koja od plača više nije mogla da govori.
Ljubičin suprug Dragoslav Dimitrijević takođe se prisetio lepih uspomena, ali i onih loših, zbog kojih će uvek biti zahvalan Valteru.
- Bili smo kao braća, delili smo i dobro i loše. Sin Miljko mu je bio bolna tačka, i to ga je jedino uvek rastuživalo. Kad mi je mašina uhvatila ruku, Bata se prvi našao da mi pomogne. Vodio me je u Urgentni centar, našao mi doktore i sve mi je sredio za moj oporavak. U bilo koje doba dana i noći mogao sam na njega da se oslonim, kao i cela Koraćica. Više je uživao da se druži s nama seljacima nego s gospodom - kaže Dimitrijević.
S njima je sedela i komšinica Dobrila Đorđević, koja je za Živojinovića imala samo reči hvale.
- Kad sam dobila rak dojke, Lula i Bata su me primili u svoju kuću u Beogradu, gde sam provela nekoliko dana. On me je svakodnevno vozio na preglede. Pomogli su mi kao najrođeniji - rekla je Dobrila.
Inicijativa u Mladenovcu
TRG I ULICA DA SE NAZOVU PO NJEMU
Po objavljivanju vesti da je preminuo Velimir Bata Živojinović, građani Mladenovca podneli su inicijativu privremenom organu ove opštine koja sadrži čak četiri predloga kako da se ova varošica oduži glumcu.
Mladenovčani predlažu da se glavni trg u gradu, koji se sada zove Ive Lole Ribara i na kojem postoji spomenik „Sidro“, kao spomen na bratstvo i jedinstvo, preimenuje u Trg Velimira Bate Živojinovića. Takođe, predlažu i da se tu postavi njegova bista. Inicijativa sadrži i predlog da se lokalni Centar za kulturu nazove glumčevim imenom. Traže i da ulica koja vodi od Mladenovca do Koraćice i dalje ka Kosmaju dobije ime Velimir Bata Živojinović.
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore