Kad sam od straha već pomislila da mi nema pomoći i da ću se udaviti, videla sam njegovu glavu na vrhu bunara, priča glumica Narodnog pozorišta

Da je Bata Živojinović obeležio živote mnogih ljudi dokazuje priča glumice Anđelke Ristić, koja je za Kurir otkrila kako joj je legendarni glumac spasao život prilikom nesreće na snimanju.

- Bilo je to 1976. Pamtiću je dok sam živa. Snimali smo seriju „Morava ’76.“ o radnim akcijama. Bata je glumio jednu od glavnih uloga - započinje priču Anđelka, glumica Narodnog pozorišta.

Pala u ambis

- Jedno veče vraćali smo se sa snimanja Tasa Uzunović, Bata, moja sestra i ja. Bilo je kišno leto, te je put kojim smo prolazili bio vlažan i jedva prohodan. Pazili smo gde gazimo - priseća se glumica.

- U jednom trenutku osetila sam da mi je tlo pod nogama izmaklo i našla sam se u vodi preko glave, u bunaru dubokom 10 metara. S obzirom na to da sam bila u uniformi, teške cokule su mi se zarivale u blato na dnu. Jedva sam uspela da promolim glavu iznad vode i viknem „Upomoć“ - priča Anđelka.

Kasnije su joj, kako kaže, rekli da je Bata u tom trenutku shvatio da nije iza njih i upitao: „Bože, kao da je u bunar upala, gde li je?“

- Kad sam od straha već bila pomislila da mi nema pomoći i da ću se udaviti, videla sam Batinu glavu na vrhu bunara. Rekli su mi da je bio beo kao kreč od straha jer je i ranije bio svedok sličnih nesreća. Kad me je ugledao, bodrio me je svom snagom da pokušam da se bar malo uzdignem kako bi mogao da me spase. Toliko sam grebala kamene ivice pune mahovine, da sam imala podlive ispod noktiju. Bata je uzviknuo da ga uhvate za noge i da ga spuste u bunar. Uhvatio me je rukama i jedva izvukao napolje. Tresla sam se od straha i jedino što sam tražila je voda - prepričava Anđelka svoje traumatično iskustvo.

Skinuo košulju

Ona kaže da ni u tom trenutku Bata nije izgubio smisao za humor, te se, da bi joj olakšao, odmah našalio: „Ih, mala, ličiš na Savu vampira, šta će ti voda, dosad si bila u njoj.“

- Kad smo uvideli da sam se čitava izvukla i da mi je spasao život, slatko smo se ismejali Batinim dosetkama. Dao mi da obučem njegovu suvu košulju i sve do smeštaja vodio je brigu o meni. Uvek je bio human i pomagao je svima. A svojim šalama olakšavao nam je sve muke. Takav je bio naš Bata - završava svoju priču Anđelka Ristić.