SEĆANJE NA BATU S Titom sam bio na ti, spasao me je hapšenja

Kako sam ga kidnapovao

Dogodilo se to na prikazivanju „Neretve“. S obzirom na to da ju je dan pre toga Tito već odgledao, u dogovoru s Veljkom Bulajićem prišao sam mu u Areni i pitao ga da izađemo. Rekao je: „Pitaj Jovanku.“ Ne znam da li ju je Veljko na kraju pitao, ali smo ga mi ipak izveli napolje i ubacili u njegov auto da idemo negde na piće. To veče se spremao da otputuje za Split da održi čuveni govor o tajkunima i bogatašima. Znamo kako je Tito inače išao okružen brojnom policijom, shvatate u kom su ludilu bili kada su saznali da sam ga odveo. Kako smo mi to uspeli, ne znam, ovi iz obezbeđenja je trebalo da dobiju otkaz. Dugo posle toga su mi pretili da će me uhapsiti što sam kidnapovao Tita. Na to mi je samo rekao: „Ko da te uhapsi? Pa ovde samo ja hapsim!“

Kako je hteo da me napije

Zvali su me često izdajnik jer sam Brozu pričao šta narod govori o njemu, kakve viceve priča. Nije se ljutio, čak ih je on još bolje prepričavao. Jednom prilikom smo tako sedeli kod njega i pili viski. Sipaju meni dupli, njemu dupli, pa da vidimo ko može više. Bio sam u kondiciji tad, ali oni samo sipaju i sipaju. Mislim se: „Odakle im toliko viskija i kako on toliko može da podnese.“ Setim se ja da uzmem njegovu čašu, kad on vikne: „Stani, reći ću ti.“ Tad mi je objasnio da u njegov viski stavljaju pilule kojim uništavaju alkohol. Često sam mu uzimao upaljače i cigarete koje je dobijao iz drugih zemalja, svi su se krstili kako smem.

U glumu kroz prozor

Prvi put kada sam video probu predstave, bilo je kada sam upao kroz prozor i video akademsko pozorište „Branko Krsmanović“ koji su vodili Soja Jovanović i Radoš Novaković. Nisam ni znao gde sam ušao, šta ja znam, dete sa sela, došao od ovaca. Kada sam ugledao glumce poput Ljube Tadića, Olivere i Radeta Markovića i ostalih, to je bilo to. Odlučio sam se. Eto tako sam u glumu ušao kroz prozor. Upisao sam školu u Nišu, pa kasnije u Novom Sadu. U početku su mi govorili da nisam za to. Akademiju sam upisao iz trećeg puta.

Skuplja obuću

Uvek sam se pitao šta svi ljudi stalno nešto skupljaju. Ja sam se odlučio za cipele. Iz svakog filma uzimao sam i donosio ih kući. Na kraju se skupilo oko 300 cokula, opanaka. Sve smrdi. Eto, to su ti moje uloge, nisam ja igrao nijednog intelektualca, ljubavnika...

Jugonostalgičar

Naravno da sam jugonostalgičan, pa u toj Jugi sam uradio sve i imao sve. Bio sam milioner. Od mesec dana snimanja sam mogao da kupim „mercedes“. Kada je Tito rekao da će da proverava bogataše, u tom trenutku sam imao dva „mercedesa“. Odmah sam ih prodao, pa od njegovih državnih para sam ih i dobio (smeh).