Konstantin Kostjukov, nekada najveća zvezda Narodnog pozorišta, prihvatio se novog izazova i ponovo obavlja funkciju direktora Baleta. Iako više ne igra, on svakog dana svoje znanje i iskustvo prenosi na mlade. Nakon jedne od proba nalazimo se u klubu na četvrtom spratu Narodnog pozorišta, a Kostjukov je u razgovoru odlučio da progovori o politici, o tome šta zamera Tomislavu Nikoliću, kao i o odnosu Rusije i Amerike prema Srbiji.



Uskoro ćemo dobiti novu vladu. Da li ste iznenađeni rezultatom izbora i odlukom predsednika Tomislava Nikolića da mandat poveri Aleksandru Vučiću?
- Nisam iznenađen, a svako ko prati dešavanja na političkoj sceni mogao je tako nešto da očekuje. Mnogo je ozbiljna politička situacija u svetu. Male zemlje kao što je Srbija teško da mogu o bilo čemu same da odlučuju. Zavisimo od mnogo većih zemalja i učesnika u igri. Moramo da se ponašamo onako kako nam diktiraju sa strane i da nekako plivamo. Teško da možemo nešto da menjamo. Već nekoliko meseci nismo u stanju da menjamo zakon o penzijama jer nam MMF diktira pravila koja moraju da se poštuju da bismo opstali.

Kako vam izgledaju političke stranke u Srbiji?
- Možda je moj stav o tom pitanju konzervativan. Politička scena je toliko postala neozbiljna da bih ukinuo političke stranke. Na izbore je izašla 21 stranka, a ljudi u Srbiji, umesto da nešto rade, bave se politikom i demagogijom. Sve bih ukinuo i ostavio samo zanimanja kao što je narodni poslanik. Mnogo gubimo vreme na sukob, a političari se više bave svađama, nego samom sudbinom zemlje. Siguran sam da bi to bio spas. To ne može niko da potpiše, osim predsednika, kao što je svojevremeno uradio Gorbačov. Bilo bi dobro kad bi mogle da se ukinu sve političke stranke. Od njih samo nastaje haos.

Kome da se privolimo, Rusima ili Amerikancima?
- Postavljate jednom Rusu takvo pitanje. Mislim da treba da pokušamo da budemo svoji. Ne treba nikom da se privolimo. Najmanje će nas ucenjivati ako se odlučimo za Rusiju. EU je samo produžena ruka Amerike. Mislim da je Rusija negde više naš pravi prijatelj, nego Amerika. Oni ne znaju šta je prijateljstvo i razmišljaju samo novcem. Amerikanci će da se druže s nama dok im odgovaramo. Pomoć ćemo dobiti samo ako oni imaju tu neku duplu korist. Amerika samo koristi Srbiju da bi bila bliže Rusiji i da pravi vojne baze.

A Evropa?
- Gde smo mi u odnosu na Evropu? Šta nama fali? Treba da postignemo dogovor da nam ne ukinu kretanje i opet ne uvedu vize. Sa platama ne mogu da nam pomognu. Naša plate zavise od nas samih. Moramo da podignemo proizvodnju i onda ćemo imati bolja primanja. Neće nam biti bolje od toga s kim se družimo.

Hoće li angažman Jadranke Jovanović u parlamentu doneti nešto Narodnom pozorištu?
- Najbolje je da nju pitate kakvi su joj planovi. Jadranka je uvek bila veliki profesionalac, ima veliku karijeru, mnogo nastupa po svetu, ima veliko poštovanje prema umetnicima i tradiciji. Ona će sigurno braniti našu umetničku tvrđavu.

Koga cenite od političara? Da li ste nekog viđali na baletskim predstavama?
- Mnogo sam ljudi upoznao koji vole pozorište. Davno, u Narodno pozorište je dolazio Vuk Drašković. Na balet ne dolaze tako često. U Rusiji mnogo češće dolaze. Imao sam prilike da upoznam Zorana i Ružicu Đinđić. Došli su na moj jubilej, 10 godina umetničkog rada u Beogradu. On mi je poklonio sliku. Predsednik Tomislav Nikolić nije bio, ali ga pozovem da dođe na balet. Političari treba da dolaze, nebitno da li im se sviđa ili ne, nego zato što to gleda cela nacija.

Čini se da vam je baš žao što nema Nikolića.
- Ako predsednik dođe u Narodno pozorište, onda je poruka da je svakom mesto tu. U ruskom dnevniku je vest kad Putin dođe da gleda balet. Predsednik je čovek prema kom se sudi o državi. Ako on ide u pozorište, onda se po njemu sudi i o naciji. U Srbiji gledam ruski dnevnik i vidim da Putin dolazi na balet. Kod nas je važna uloga medija. To je jedna vrsta reklame, a ko šta voli je njegova privatna stvar. Treba da čuvaju Narodno pozorište i daju neke srednje uslove za rad.

Na koje uslove mislite?
- Sad imamo ispod svakog minimuma. Neće mi nikad biti jasno da šef filijale neke banke ima veću platu od prvaka primabalerine ili primadone. To ne može da se događa u jednoj državi. Šefova filijala ima na stotine i to može da postane svako ko bolje zna matematiku, a našim poslom mogu da se bave ljudi koji imaju talenat od boga. Nama igrači igraju s pocepanim ligamentima i manje su plaćeni od bankara koji je diplomirao s nekom četvorkom. Mi i dalje nismo uspostavili prave vrednosti. Banke rade s parama, a od njih nismo dobili mnogo, a za našu profesiju, koja čuva obraz naroda, nema novca.

Mnogo polemike je izazvala pobeda Ukrajine na Pesmi Evrovizije.
- Pesma mi se dopala. Ima kvalitetnu muziku i sjajan performans. Nije prvi put da pobeđuje Ukrajina. Godinama ima dobre pesme.

I predstavnik Srbije imao je podršku baletskog igrača.
- Balet je danas toliko raširen da je ušao u sve druge srodne grane umetnosti. Pokret je u drami postao neizbežan, a muzike bez igre skoro i da nema.

Koncert Marije Šerifović u Narodnom pozorištu podigao je prašinu.
- Estradi nije mesto u Narodnom pozorištu. Naša scena čuva neku drugu kulturu. Nismo mi jedini koji to radimo. Danas se na taj način zarađuje novac, a mi smo prinuđeni da na ovakav način zarađujemo novac. Para nema i honorari moraju da se zarade.

Kako ste zadovoljni proteklom sezonom?
- Sezona koja je za nama mogla bi da bude bolja. Nisam uspeo da uradim ono što sam zamislio zbog nedostatka novca. Pozorište i umetnost zahtevaju dosta sredstava da bi se nešto napravilo. Kultura ne može biti komercijalna i njena uloga je da produhovi i vaspitava buduće generacije. Narodno pozorište neguje klasiku, što u baletu zahteva skup dekor, kostime, a kad je kriza, naše želje moraju da se smanje. Uradili smo samo premijeru „Kopelije“, balet koji je veoma zahtevan i drži ansambl u formi. Više je namenjen deci. Duži niz godina se trudimo da na repertoaru imamo matine program.

Planovi za jesen?
- Sledeće što ćemo raditi je moderni balet, koji će raditi koreograf iz Moldavije Rade Pokletaru. U oktobru će publika videti jednočinke „Žena u d-molu“ i „Dugi božićni ručak“. Komične predstave koje nam fale nije lako napraviti.

Hoće li biti nekog baleta iz srpske literature?
- Radili smo Boru Stankovića. Nema muzičkih dela koja su atraktivna. Ne možemo da priuštimo samo jednu premijeru godišnje.

Ima li publike na baletskim predstavama?
- Publika dolazi na balet i mladi se interesuju. Napravili smo uspešnu saradnju sa Sava centrom i koprodukciji sa Bemusom. Zvezde Svetlana Zaharova i Ana Cigankova su bile gošće, što je mamac za publiku. Srbi vole balet.
konstantin-kostjukov.jpg
Nebojša Mandić 

Gde je srpski balet kad se uporedi sa svetom?
- Uvek se postavlja slično pitanje. Mi smo tamo gde sebe postavimo. Lako je reći da kod nas ništa ne valja, a da je tamo negde mnogo bolje. Kakve uslove imaju Srbija i naš balet, dobro je da uopšte i radimo i izvodimo predstave. Ljudi zaboravljaju da pogledaju okolnosti u kojima radimo. Ne mogu beogradski balet da uporedim sa Boljšoj teatrom. Oni imaju mnogo bolju selekciju. U Rusiji ima muških igrača za izvoz. Škole imaju mnogo veću tradiciju i bolji su uslovi za rad. Mi ne možemo da se poredimo s njima. Mi funkcionišemo savršeno, a pitanje je kako bi drugi opstali da su u našoj poziciji.

Šta mora da reši novi ministar kulture, a tiče se baleta?
- Narodno pozorište nije imalo neku posebnu privilegiju. Budžet je možda bio veći, ali mi kao ansambl teško da možemo da se merimo s dramskim. Smatram da bi trebalo da imamo privilegije kao druge nacionalne institucije u svetu. Nama treba mnogo veća pomoć. Mnogo bolja primanja i uslovi za rad, a što se tiče mog baleta, kvalitetnija nega i zdravstvena zaštita kakvu imaju sportski klubovi. I vreme je da se opera i balet odvoje i da budu kuće za sebe. Nama je potrebna nova scena, a ne smem da pomenem taj problem. Predugo smo u tranziciji.

Kako vam se čini stanje u drugim sferama kulture?
- Danas više novca dobijaju komercijalni projekti, što nije dobro. Novac sve odlučuje, ali vrednost kulture jednog naroda je u onom što će trajati zauvek. U svetu imamo Šekspira, Dostojevskog, a kod nas su to Nušić i komadi koji žive. Treba neke te stvari tretirati na savremeni način. Bitan je kvalitet i da ima pravu, moralnu i duhovnu vrednost.

Mnogi vaši solisti rade dodatne poslove. Snimaju šou programe, pojavljuju se u reklamama... Da li to odobravate?
- Nije to slučaj samo u baletu. U Srbiji da bi se preživelo čovek mora da radi dva posla. Kada treba neko da izdržava i veliku porodicu, potrebno je da pronađe neki noćni rad. Ko ne živi sam, s jednom platom ne može da se preživi. Trenutno vlada haos i pokušavamo da sačuvamo kulturne vrednosti. Narod u pozorištu može da pronađe spas od ludila.

U pozorištu je vanredno stanje već više od dve godine.
- Ne gledam na svoju poziciju kao vršioca dužnosti. Došao sam da vodim balet i radim s mladima, da imaju jedan kontinuum, da gostujemo na festivalima i prikažemo naš rad u svetu.

O nostalgiji
NE ŽALIM ŠTO SAM NAPUSTIO MOSKVU

Da li ste u životu zažalili što niste ostali u Moskvi ili otišli u Pariz ili London?
- Nisam čovek koji žali za propuštenim prilikama. Rođen sam u Sovjetskom Savezu, koga više nema. Imao sam teško detinjstvo, ali se ne žalim. Imao sam mogućnost da budem na nekom drugom mestu, ali došao sam u Jugoslaviju. Ovde sam pronašao sebe.

Život u Srbiji
U GLAVI SAM BEOGRAĐANIN

Šta vas veže za Beograd i našu zemlju?
- U Beogradu sam dobio nagradu od publike, a na tome mogu da mi pozavide i kolege sa strane. Da sam ostao u Rusiji, ne bih imao toliko uloga. Kad ljudi beže po svetu, problem nije u okolini, već u njima samima. U Beogradu se osećam kao kod kuće. Ovde sam duže nego u Rusiji. U glavi sam Beograđanin, ali za neke ću uvek ostati stranac.

O nasledniku
SRBIJA PREPUNA TALENATA

Koga vidite kao svog naslednika?
- U Srbiji ima dosta talentovanih igrača. U životu treba imati sreće. Na putu do uspeha potrebna je podrška kolega. Mi ne možemo, kao violinisti, da kroz karijeru idemo sami, već s dosta ljudi. Nekad gotovo da ništa ne zavisi od tog soliste. Važni su podrška kolega i timski rad.