Nakon odlaska Gage Nikolića i Marinka Madžgalja juče ispraćen Đorđe Jelisić, za koga su kolege rekle da je bio skroman, stidljiv i povučen

Atelje 212 ponovo je zavijeno u crno... Nakon odlaska neponovljivih Dragana Gage Nikolića i Marinka Madžgalja, poslednje zbogom teatar je juče uputio glumcu Đorđu Jelisiću, koji je preminuo u 91. godini.

Kolege su došle da isprate velikog glumca na večni počinak, prisećajući se njegovih legendarnih uloga, među kojima je najzapaženija pop Spira. Na jučerašnjoj komemoraciji govorili su Branimir Brstina, Tihomir Stanić, Vida Ognjenović, Mira Banjac, Tanja Bošković, Zlatko Crnogorac, Radomir Putnik, Dejan Čavić, Saša Gruden i Milan Caci Mihailović.

Došao iz Novog Sada

- Svoju prvu ulogu sam odigrao na sceni Ateljea 212 sa Đorđem. Pokušavao sam da otkrijem da li je stidljiv ili povučen, bio je i jedno i drugo, ali i treće i četvrto, i darovit i plemenit. Pripadao je zlatnoj generaciji. Tužno je ovo proleće, često sam stajao na ovom mestu u kratkom vremenu. Ako se igde na svetu rodio neko ko je bar sličan našim prijateljima i kolegama, onda ima nade i za nas - rekao je Brstina.

Tihomir Stanić podsetio se svoje prve uloge, kada je takođe imao čast da scenu deli s Jelisićem.
- Da bih došao u Atelje, rekli su mi da moram da sačekam da Jelisić ode u penziju, i tako sam ja igrom slučaja došao na njegovo mesto. Tih dana mi je govorio: „Mali, nećeš izdržati dugo ovde, idi u voćnjake.“ Onda je kao penzioner dolazio u bife i davao nam praktične savete, koje i danas pamtim. Shvatio sam zašto je Jelisić otišao tako rano iz pozorišnog života - zato što je on u svakoj ulozi bio to što treba u potpunosti, a ne kao što se mnogi glumci predstavljaju. To ni srce, ni psiha, ni mozak ne mogu da izdrže - rekao je Tika i prisetio se Đoletovih dolazaka u bife i zajedničkog degustiranja njegove rakije „žuti stršljen“.

Vida Ognjenović svoju posvetu prijatelju i kolegi nazvala je „Melanholični Đorđe ubija aždahu“.
mira-banjac-milan-caci-mihajlovic.jpg
Foto: Aleksandar Jovanović

Darovit glumac

- On je bio glumačka ličnost. Njegov zanos bio je temeljan, tih, zapitan. Njegovom izrazu se verovalo, bio je zahtevan i pun prezira prema svakoj napadnosti i kaćiperstvu. Njegov glumački izraz bio je daleko uzvišeniji. Bio je scenski idol jedne generacije. Istinski umetnik - govorila je Vida.

Caci Mihajlović istakao je da je najlepši momenat na sceni Ateljea 212 doživeo kad je uspeo da nagovori Đorđa da se popne na scenu posle 20 godina zbog promocije njegove knjige.
- Tada je dobio gromoglasan aplauz, kakav je oduvek i zasluživao. Kad mi je nakon toga pokazao dlanove, bili su kao uljem poliveni. U srcima mnogih od nas njegova dobra, jedinstvena zvezda blistaće zauvek - rekao je Caci i pročitao pismo Renate Ulmanski, koja nije mogla da dođe:

„Uvek je stremio najvišem. Dosezao je istinu, to retko, ali je za to platio preveliku cenu - rano se umorio. Bio je vedar i zadovoljan i kad smo ga poslednji put videli. Starost i smrt rade punom parom odvodeći nam prvo one najvrednije.“

Obožavan
BIO JE ZVEZDA U NOVOM SADU

Mira Banjac prisetila se, kako ona kaže, „zlatnog doba pozorišta“.
- On se ne eksponira i kao da krije neku tajnu. Imao je Đoka tajnu. Bio je poseban. Briljirao je u svakoj ulozi. Uvek ću se sećati naših tezgi - siromašni smo glumci bili. Bio je zvezda u Novom Sadu. Sinoć se prolomilo njegovo ime kroz Sterijino pozorje. Svi su znali da je otišao neko veliki. Danas se opraštam od svog brata, prijatelja, kolege i važnog dela najlepšeg perioda u mom životu - izustila je Mira.