VIRTUOZ: Sonja Kalajić na testeri svira Tamo daleko

Umetnica Sonja Kalajić diplomirala je i magistrirala violinu na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu, ali svet je osvojila svirajući na stolarskoj testeri.

Prva testerašica na Balkanu nedavno je objavila album „Saw Friendly“, koji je dobio odlične kritike. U razgovoru za Kurir otkriva tajne instrumenta iz kutije za alat svakog stolara.

Kako ste naučili da svirate na testeri?
- Na testeri sam naučila da sviram u Argentini, kod maestra Rodriga Gere. Trebalo mi je pola godine da savladam tehniku, a prva dva meseca bila su bolna, pa i krvava agonija. Mnogo sam se povređivala, imala upale mišića, žuljeve, išijas, ali strast prema ovoj vrsti muzičkog izraza ipak je pobedila.

Kako ste se zaljubili u testeru?
- Ideja sviranja na testeri razvijala se od najranijeg detinjstva. To sam prvo videla u crtanim filmovima, potom sam o njoj učila u srednjoj muzičkoj školi, zatim je gledala u filmu „Delikatesna radnja“, da bih tek po dolasku u Buenos Ajres dobila priliku da naučim da sviram na njoj. Prva asocijacija na zvuk testere za mene je poveravanje jednog nežnog, čednog i pomalo nespretnog bića koje se ne snalazi u okrutnom vremenu današnjice. Ono kao da nam otkriva sve svoje žudnje, nestašluke i patnje, u čemu ga jednostavno morate razumeti, podržati i voleti.

U Srbiji je objavljen vaš debitantski album „Saw Friendly“, čija je promocija u sredu. Kako biste nam ga opisali?
- Izbor je pravljen sa ciljem da se prikažu sve tehničke mogućnosti ovog instrumenta i rezultati dobijeni spajanjem zvuka testere s brojnim drugim instrumentima. U pitanju je paleta muzičkih žanrova i aranžmana sa akcentom na klasičnoj muzici i sa ništa manje bogatom postprodukcijskom doradom, u nameri da informiše i inspiriše slušaoce jednim novim izražajnim jezikom koji tek očekuje veću afirmaciju.

Na disku su se našle i obrade „Tamo daleko“ i „Jovano, Jovanke“. Kako ste došli na ideju da to snimite?
- Nikakav specijalan razlog za to nije postojao. Srbija obiluje prelepim muzičkim folklorom, kao i umetničkom muzikom. Koju god numeru sa našeg područja da izaberete, ona neće prikazati ni hiljaditi deo onoga što otkrivaju trezori naše muzičke tradicije. Upravo zato mislim da je moj pristup bio više pragmatične prirode. „Tamo daleko“ jedna je od naših najpoznatijih i najdirljivijih tema, koja savršeno pasuje testeri, a makedonska „Jovano, Jovanke“ stavljena je na CD iz dva razloga. Prvi je moja simpatija prema radu Miloš Petrović kvarteta, koji izvodi ovu numeru, a drugi da obogatim izdanje drugačijim zvukom i žanrom.