INTERVJU - ŽENA IZ SENKE Supruga Lazara Ristovskog
DANICA RISTOVSKI ZA KURIR: Glumci žive teško, ali narodu je teže!
Mlade kolege igraju predstavu za 2.000 dinara, a da moj muž nije sposoban i hrabar, sigurno bi i nama bilo gore
- Lazarevi uspesi su za mene kruna našeg zajedničkog života i glumačkog bića, u tome emotivno učestvujem potpuno i ravnopravno - ovako je Danica Ristovski prokomentarisala nagradu za životno delo koja je njenom suprugu dodeljena na Filmskim susretima.
Glumica Beogradskog dramskog pozorišta iskreno za Kurir govori o svom odnosu s mužem, teškoćama s kojima se glumci susreću u aktuelnom trenutku srpske kulture, ali otkriva i tajnu intimne sreće i ličnog doživljaja sopstvenog uspeha.
U medijima poslednjih meseci čitamo o teškom materijalnom položaju glumaca. Da li stvari stoje tako loše?
- Tačno je da se od glume teško živi, mladi umetnici koji nemaju stalni angažman dobijaju po predstavi od 1.500 do 2.000 dinara, glumci u penziji imaju minimalna primanja, a ja kao prvakinja Beogradskog dramskog pozorišta primam 66.000 dinara. Da moj muž nije tako sposoban i hrabar i ne pruža nam to što nam pruža, sigurno bi i nama bilo teško. Međutim, ja na to gledam na poseban način. Ljudi su različiti, mislim da niko nije kriv zato što mu je život omogućio više i bolje nego drugima. Mislim da je onaj ko je zaista ostvaren kao čovek jednostavniji, a oni koji smatraju da ih je život izneverio, oni imaju u sebi neki gnev, otpor, daju sebi pravo da budu ljuti, a ja smatram da je to nekulturno. Svaka životna situacija ima i kontrast, često mnogi nemaju ni to što ima ta osoba. Treba malo pogledati i gore od sebe, u čovekovoj prirodi je da teži idealnom, ali se treba osvrnuti i na one koji nemaju ni toliko, sve se okreće, uvek postoji neki balans.
Glumica Beogradskog dramskog pozorišta iskreno za Kurir govori o svom odnosu s mužem, teškoćama s kojima se glumci susreću u aktuelnom trenutku srpske kulture, ali otkriva i tajnu intimne sreće i ličnog doživljaja sopstvenog uspeha.
U medijima poslednjih meseci čitamo o teškom materijalnom položaju glumaca. Da li stvari stoje tako loše?
- Tačno je da se od glume teško živi, mladi umetnici koji nemaju stalni angažman dobijaju po predstavi od 1.500 do 2.000 dinara, glumci u penziji imaju minimalna primanja, a ja kao prvakinja Beogradskog dramskog pozorišta primam 66.000 dinara. Da moj muž nije tako sposoban i hrabar i ne pruža nam to što nam pruža, sigurno bi i nama bilo teško. Međutim, ja na to gledam na poseban način. Ljudi su različiti, mislim da niko nije kriv zato što mu je život omogućio više i bolje nego drugima. Mislim da je onaj ko je zaista ostvaren kao čovek jednostavniji, a oni koji smatraju da ih je život izneverio, oni imaju u sebi neki gnev, otpor, daju sebi pravo da budu ljuti, a ja smatram da je to nekulturno. Svaka životna situacija ima i kontrast, često mnogi nemaju ni to što ima ta osoba. Treba malo pogledati i gore od sebe, u čovekovoj prirodi je da teži idealnom, ali se treba osvrnuti i na one koji nemaju ni toliko, sve se okreće, uvek postoji neki balans.
Damir Dervišagić
Govorite s optimizmom iako mnoge vaše kolege neprestano potenciraju da su ljubav prema glumi platili siromaštvom.
- Glumac treba danas da bude operativac, ne da čeka da umetnost njega pronalazi kao što neki često kažu. Imala sam priliku i čast da razgovaram s Oliverom Marković, ona mi je kazala: „Ja sam imala briljantnu karijeru, ali ništa nisam dobila na tacni. Za sve sam morala da se borim.“ Ako je jedna takva glumica bila u situaciji da se za sebe bori, šta da kažu glumci koji su na početku. Treba biti operativan, tražiti posao sebi, ali i u sebi, stvoriti delo koje može da se ponudi.
Kako mirite zahteve glumačkog posla i porodične obaveze?
- Uvek imam prioritete, kad radim u pozorištu, okrenuta sam njemu, kada se završe probe, okrećem se prijateljicama i drugim uživanjima. Smatram da je ženi mesto u kući onoliko koliko treba i ja svoje dužnosti sa zadovoljstvom obavljam. Nikada se time nisam hvalila, ne znam zašto bih govorila: „Sve se na mene srušilo“. Majka treba da bude prisutna u životu svoje dece.Milica Milovanović
- Glumac treba danas da bude operativac, ne da čeka da umetnost njega pronalazi kao što neki često kažu. Imala sam priliku i čast da razgovaram s Oliverom Marković, ona mi je kazala: „Ja sam imala briljantnu karijeru, ali ništa nisam dobila na tacni. Za sve sam morala da se borim.“ Ako je jedna takva glumica bila u situaciji da se za sebe bori, šta da kažu glumci koji su na početku. Treba biti operativan, tražiti posao sebi, ali i u sebi, stvoriti delo koje može da se ponudi.
Kako mirite zahteve glumačkog posla i porodične obaveze?
- Uvek imam prioritete, kad radim u pozorištu, okrenuta sam njemu, kada se završe probe, okrećem se prijateljicama i drugim uživanjima. Smatram da je ženi mesto u kući onoliko koliko treba i ja svoje dužnosti sa zadovoljstvom obavljam. Nikada se time nisam hvalila, ne znam zašto bih govorila: „Sve se na mene srušilo“. Majka treba da bude prisutna u životu svoje dece.Milica Milovanović
Lazar Ristovski
NISAM JOŠ SVE REKAO
Da mu sve u životu ide baš kako treba, potvrdio je i sam Lazar Ristovski komentarišući nagradu za životno delo „Pavle Vuisić“, koja mu je dodeljena nakon otvaranja festivala.
- Ovo priznaje mnogi doživljavaju kao neko svođenje računa, kao da se ona daje za životno delo, smatrajući da više ne treba da se radi, da je priča završena. Ja se nadam da to nije tako, mene nagrada zatiče u dobroj kondiciji i zdravlju - rekao je glumac.
"DANAS SU POKUŠALI DA SPREČE DA PENZIONERI U SRBIJI DOBIJU POVIŠICU U DECEMBRU" Vučić o opoziciji: Možete misliti kakva bi to katastrofa bila