EMOTIVNA ISPOVEST PETRA BOŽOVIĆA: Nikad nisam imao majku, a u Nišu sam našao kevu

Petar Božović je postao prvi glumac koji je imenovan za počasnog građanina Niša, a to priznanje i pečat grada uručeni su mu preksinoć na Filmskim susretima.

Božović je pre pet godina na Tvrđavi u Nišu poneo najprestižniju glumačku nagradu u Srbiji - postao je laureat priznanja „Pavle Vuisić” za izuzetan doprinos srpskoj kinematografiji.

Publika na Letnoj pozornici pozdravila je gromoglasnim aplauzom Peru Božovića, koji je na binu počeo da izlazi i pre nego što su ga voditelji najavili. Onako polako hodajući uz štap i sa obaveznim šeširom izašao je da primi nagradu i da se pokloni publici.

"Odavno dolazim na Filmske susrete i zaista volim festival i grad. Dolazio sam na festival svaki put kad sam mogao, i imao film. Na sreću, često sam imao filmove, tako da sam stalno gostovao na Filmskim susretima", rekao je kroz osmeh prvi glumac počasni Nišlija.

Božović je dodao da je presrećan što je dobio ovu nagradu i kroz smeh rekao da „priznanja nikad ne manjkaju”.
"Nagrade nikad nisu naodmet. Drage su mi posebno one koje sam dobijao u Nišu. Ispričaću vam jedan događaj sa mog prvog gostovanja na filmskom festivalu. Na mojim prvim Filmskim susretima doživeo nešto jako lepo što nisam nikad zaboravio. Jedne večeri moji drugari glumci Josif Tatić, Faruk Begoli i ja smo malo više slavili i popili, I zaspali smo u bašti jedne kafane. Ujutru nas je našla Keva, Dragica Mandić, vlasnica kafane. Odmah nam je rekla da će da nam skuva čorbu da se oporavimo. Majku nisam nikad imao, ali sam tada osetio šta znači imati kevu. I mnogo puta posle toga sam osetio takvu ljubav u Nišu", ispričao je Božović niškoj publici, koja ga je opet nagradila velikim aplauzom.

Pera Božović je tumačio ulogu kralja klošara u „Smrdljivoj bajci”, a kroz šalu je rekao da očekuje da mu naprave spomenik za klošare.
"Igrao sam anonimnog klošara, sad sam unapređen u kralja klošara, i sad jedino mogu da mi podignu spomenik. Ovaj film, koji ima emotivni rizik zbog Žarka Lauševića, metafora je sveta u kome živimo. Moj lik je tragedija intelektualne elite koja ne postoji. Umni ljudi, fakultetska inteligencija je doterana dotle da je bolje recitovati Dantea na đubrištu nego predavati ga u školi, jer ga tamo niko ne razume", rekao je Pera Božović.

Blic