Dan poššto je britko i brutalno odgovorio na uvrede koje je na njegov račun izneo ŽŽerar Depardje, Emir Kusturica za je pokuššao da rastumači zašto ga je francuski glumac uvredio.

Ni sam ne zna ššta je Deparđea navelo da ga nazove iskonstruisanim lažovom, užžasnim likom koga Srbi preziru, ššibicarom „koji se predstavlja da je Srbin, a nije".

Deparđe je potkačio i Moniku Beluči „ne verujući" da je jedna tako lepa i senzualna žžena i vrsna umetnica prihvatila da igra u Kustinom filmu „Na mlecnom putu". Srpski reditelj nije ostao dužžan Francuzu.

Kusturica je Depardjeu pripisao da je kleptoman, nemoralna drtina kojoj teško pada što „Rusi i Francuzi vole moje filmove i muziku", bačva koju ne možže da zapušši nijedan pintor, pijanac koji je bivše žene navukao na alkohol.

"Ja sam tog čoveka sreo jednom pre 20 godina, trebalo je da radimo film "Sobarica sa Titanika". Posle smo se videli na premijeri mog filma "Maradona" u Parizu, i kasnije su našši susreti uvek bili srdačni. Nema to uzročno-posledičnu vezu", kaže Kusturica.

"To je njemu nešto iz glave doššlo pretpostavljam. Kao i u slučaju Žilijet Binošš. Patologija kojoj ne možžemo ući u trag", komentarišše srpski reditelj.

Tek neššto suptilnije nego Kusturicu, Depardje je 2010. godine prozvao glumicu ŽŽilijet Binoš, čija umetnička slava je krunisana 1996. Oskarom na najbolju žžensku sporednu ulogu u filmu „Engleski pacijent".

Depardje se pitao „zašto je ŽŽilijet cenjena kada u njoj nema ništa.

"Jedino je simptomaticno što je izjavu Deparđea objavila „Republika" na dan premijere mog filma. A pred sam početak festivala "Mostra" u svom magazinu na tri strane šštampali su moj izmiššljeni intervju. Kada su ih pres-agenti nazvali i zapretili tužžbom, objavili su izvinjenje u kome je bilo jasno da je taj intervju bio politički, bla-bla, neka namera da se naudi mom filmu. Utoliko je i ova budalaština sa Depardjeom prava budalaština, ali mislim da je čudno što se u oba slučaja pojavila "Republika", komentarišše Emir Kusturica.