Komad duboko potresa i tektonski pomera iznutra, kaže Branimir Brstina za ovo delo Ingmara Bergmana

Svoju jubilarnu, 60. sezonu Atelje 212 započinje večeras beogradskom premijerom nove predstave Jagoša Markovića „Jesenja sonata“ po tekstu čuvenog filmskog umetnika Ingmara Bergmana.

Komad o gladi za ljubavlju, o svetski poznatoj pijanistkinji Šarloti, koja je podredila karijeri svoj porodični život, a naročito svoj odnos sa ćerkom, imao je premijeru u Budvi na festivalu Grad teatar, a sada je vreme i za scenu „Mira Trailović“.

Glavni lik Šarlotu tumači Tanja Bošković, koja svoju ulogu vidi kao „duhovni čin“.
- Šarlota mi nije uloga, ona je prevazilazi i postaje moj lični duhovni čin, moja molitva. Njoj sam ja služila, služila sam velikom daru koji poseduju Branka Šelić, koja tumači moju ćerku, i naravno Jagoš. Služila sam i muzici, koju sam, iako sam toliko puta igrala u mjuziklima, prvi put zaista osetila i koja me je vodila - objašnjava Tanja i dodaje:
- Nakon ovoga sve je popucalo i ostala sam ja, a nisam ja.
jesenja-sonata.jpg
Vukica Mikača 

Pored Tanje uloge tumače Branka Šelić, Mladen Andrejević i Jelena Petrović.

Direktor Ateljea 212 Branimir Brstina smatra da je „Jesenja sonata“ vrhunsko delo koje samo vrhunski glumci mogu da izvedu.
- Dok se izvodi „Sonata“, to što boli sa scene budi u čoveku želju za sopstvenim spasenjem. Taj prizor bola tera nas u nove borbe. On duboko potresa i tektonski pomera iznutra - rekao je Brstina.

Jagoš Marković
OGRADIMO SE OD NEUKUSA

Reditelj Jagoš Marković objašnjava zašto je izabrao baš ovo delo za svoju novu predstavu.
- U vremenu apokalipse kulture odabrao sam Bergmana kao oličenje duhovnosti jer se moramo ograditi od neukusa. Željni smo dubine, tišine, jer smo siti laži, jeftinoće, jer nam treba očišćenja, istine, katarze. Bergman je za one koje boli duša, a posle bola nalazimo lepotu koja je u pozorištu - kaže Marković.

(Foto: Vukica Mikača)