Bogat sadržaj Predstavom „6i7“ plesnog pozorišta Tao iz Pekinga zvanično je počeo program, a do 2. oktobra beogradsku publiku očekuje još 10 ostvarenja

Ceo put jedne zemlje možemo da prođemo s Bitefom. On je emancipatorsko i moderno mesto ove sredine, podela i rasprava o svetonazoru danas u modernom svetu.
bitef.jpg
Foto: Marina Lopičić

Ovim rečima je dramaturg Borka Pavićević ispred Ateljea 212 otvorila izložbu koja je bila uvertira za sinoćni svečani početak jubilarnog 50. Bitefa, kad je na sceni Narodnog pozorišta odigrana predstava „6i7“ plesnog pozorišta Tao iz Pekinga.
bitef.jpg
Foto: Marina Lopičić

Dan prologa u subotu uveče prošao je u koračanju ljubitelja teatra „zvezdanom stazom“ od RTS do Ateljea 212, galerije „Nju moment“ i Bitef teatra, gde su postavljene izložbe posvećene istorijatu manifestacije, a na čelu duge bitefovske kolone, s megafonima u rukama, bili su umetnički direktor Ivan Medenica i dramaturg i reditelj Jelena Bogavac.
bitef.jpg
Foto: Marina Lopičić

Prva stanica bila je galerija RTS i izložba koja prikazuje na koji je način RTS pratio i pomagao Bitef od njegovog osnivanja.
- Bitef, koji je gradio reputaciju Beograda i zemlje, jedna je od najčvršćih građevina srpske kulture - istakao je glavni urednik kulturno-umetničkog programa RTS Nebojša Bradić.
bitef.jpg
Foto: Marina Lopičić

Nakon Ateljea 212, ispred kojeg je, pored Borke Pavićević, i Branimir Brstina istakao značaj Bitefa za nastanak i razvoj ovog teatra, publika je pratila zvezde na ulici do galerije „Nju moment“, gde je postavljena izložba plakata od njegovog nastanka do danas.
- Bitef je doveo svet u Beograd i magiju pozorišta, a Dragan Sakan je svojom magijom odveo Beograd u svet - rekao je autor Lazar Sakan.
bitef.jpg
Foto: Marina Lopičić

Do 2. oktobra ljubitelje Bitefa očekuje još 10 predstava i bogat prateći program.

Poslednje stajalište
MULTIMEDIJALNA INSTALACIJA

Poslednje stajalište bila je predstava „Kantor Downtown“ teatra Polski Bidgošč. Multimedijalna scenska instalacija održana je pred prepunom salom Bitef teatra i osvrće se na jednu od najobožavanijih predstava Bitefa „Mrtvi razred“ čuvenog poljskog reditelja Tadeuša Kantora, a pruža sliku umetnosti šezdesetih i sedamdesetih godina, hipi pokreta, tadašnje slobode i karakterističnog stila života i njegovih posledica. Komad kroz intervjue sa umetnicima postavlja pitanja o statusu avangarde i položaju umetnika danas.