Favoriti za književno priznanje su, između ostalih, Vladislav Bajac s „Hronikom sumnje“ i Vladimir Tabašević sa „Pa kao“

U uži izbor za ovogodišnju Ninovu nagradu ušlo je 11 naslova, a među najboljima našle su se čak tri ženske spisateljice - Ivana Dimić, Svetlana Slapšek i Mirjana Đurđević.

Žiri u sastavu Jasmina Vrbavac, Tamara Krstić, Zoran Paunović, Mihajlo Pantić i Božo Koprivica ovog puta izdvojio je jedan prvenac - „Osmeh pod gorom maslinovom“ Luke Tripkovića. Kad je reč o prvencima, Vladimiru Tabaševiću pošlo je za rukom da se posle romana „Tiho teče Misisipi“ ponovo, drugi put zaredom, nađe u užem izboru. Ovog puta s knjigom „Pa kao“, koja je favorit.

Svetlana Slapšek, autorka „Ravnoteže“, bila je članica žirija 1990. i 1991. godine, dok se Mirjana Đurđević ponovo našla na spisku kandidata, sa delom „Odlazak u Jolki Palki“ o političarki Miri Marković. Nije čest slučaj da se čak tri ženska pisca nađu u užem izboru kao ove godine, jer tu je i bivša upravnica Ateljea 212 Ivana Dimić, koja ispisuje priču u kojoj je ljubav jača od smrti u delu „Arzamas“.

Muharem Bazdulj prvi put se našao u trci za prestižnu nagradu sa svojim romanom „Lutka od marcipana“, kao i Darko Tuševljaković.

Za 63. Ninovu nagradu bore se i Vladan Matijević, Žarko Radaković, a Vladislav Bajac sa „Hronikom sumnje“ definitivno je jedan od favorita.

M. C.

Nepravda
ANDRIĆ I KAPOR NISU BILI LAUREATI

Basarini junaci u romanu „Andrićeva lestvica užasa“, koji je ušao u 11 najboljih, ljute se što Andrić nije nagrađen za „Prokletu avliju“ i ismevaju „argument kvantaške pijace“ da pomenuto delo ima „mali broj strana“, a njegov junak uprkos rđavom iskustvu s nagradama „Ninovoj se baš obradovao“.

Nije Ivo Andrić jedini naš književnik koji nije dobio ovo prestižno priznanje, mnogi zameraju tadašnjem žiriju što jedan od laureata nije bio ni Momo Kapor.