Imamo sličnu istoriju, složenu i zbunjenu kulturu koja još uvek traga za identitetom, rekao reditelj

Proslavljeni filipinski reditelj Lav Dijaz predstavio je juče na Kustendorfu svoj film „Žena koja je otišla“, a pre radionica koje je održao studentima, za Kurir je govorio o sličnostima Azije sa Srbijom, svom radu i idolu Dostojevskom.
- Interesuje me Srbija. Pročitao sam mnogo o vašoj istoriji, koja je veoma složena, kao i naša. Drugačije je držanje, ali borba u društvu je ista, tako da možete da se poistovetite ako pogledate moje filmove. Imamo veoma složenu istoriju, složenu i zbunjenu kulturu koja još uvek traga za svojim identitetom - rekao je reditelj.

Po samom dolasku na Kustendorf, nakon što je probao Kustinu rakiju i pogaču i pohvalio ih, reditelj se slikao sa muralom Dostojevskog i tom prilikom rekao: „On je moj idol.“
- Otac mi je bio socijalista, odrastao sam uz mnogo knjiga na jugu Filipina, gde je moj otac radio kao učitelj u plemenima, a većina je na ruskom, dela Dostojevskog, Čehova. Čak sam dobio i rusko ime Lavrente, tako da je to veoma uticalo na mene. On je mnogo pisao o stanjima čoveka - istakao je Dijaz.

Pitali smo reditelja koliko je teško u ovome svetu, u kom pažnju publike jedva zadržavaju video-klipovi od sedam sekundi, praviti film od četiri do osam sati, kako ih on pravi.
- Kada sam počeo da se bavim filmom, znao sam to, izučavao sam ga. Sve je nametnuto, izmanipulisano. Suštinski, to nam nameće tržište. Morate ostati u okviru dva sata da bi ljudi to gledali, radnja mora da se kreće brzo, od scene do scene. Shvatio sam da moramo emancipovati umetnost, emancipovati film, njegovu pravu prirodu, kao oruđe kulture, umetničku formu - zaključuje Dijaz.


M. Cukić - Z. Šaponjić