ISKRENO
I MRTVOM ĆE ZUBE DA MI GLEDAJU: Emir Kusturica otvoreno o današnjici u svetu i na Balkanu!
Tresem se kao prut. Razmišljati o životu a ne uzimati u obzir smrt, to je malo glupo, pa ja nastojim da budem malo pametniji, radim po nekoj Andrićevoj recepturi, poručio je reditelj
Svet slobode, inspiracije, talenta, kulture, bez reklama, agresivnog kapitalizma, bez porobljavanja i svet slobodnih ideja, takav je svet Kustendorfa, a takav bi svet oko nas trebalo da bude, rekao je na otvaranju ministar kulture Vladan Vukosavljević.
Baš u takvom maniru, bez glamura, crvenog tepiha i lažnog holivudskog sjaja, kako smo i navikli, otvoren je u subotu uveče jubilarni 10. Kustendorf.
Na samom početku prikazan je film o istoriji ovog festivala, koji je evocirao sećanja na proteklih 10 godina, kada su na Mećavnik kročile najveće zvezde svetskog filma poput Džonija Depa, Džima Džarmuša i drugih. Kusturica je ovom prilikom rekao da je bilo veoma emotivno za njega da gleda, ali da je najveće pitanje šta dalje.
- Problem je jer su svi veliki umetnici prošli kroz ovaj festival. Jedino rešenje je da čekamo da oni koji su ovde pobedili postanu veliki - rekao je Kusturica.
Danas svi prisutni s nestrpljenjem očekuju premijeru njegovog filma „Na mliječnom putu“.
- Tresem se kao prut - priznao je Kusturica i dodao:
- Nešto čudno ima s tim filmom. Imao je gromoglasnu premijeru u Veneciji, neviđenu premijeru u Lisabonu, imao je tri projekcije u Londonu, po Moskvi je krenuo da igra u 400 bioskopa, a kod nas... Valjda se to u mom slučaju podrazumeva - rekao je Kusta.
Baš u takvom maniru, bez glamura, crvenog tepiha i lažnog holivudskog sjaja, kako smo i navikli, otvoren je u subotu uveče jubilarni 10. Kustendorf.
Na samom početku prikazan je film o istoriji ovog festivala, koji je evocirao sećanja na proteklih 10 godina, kada su na Mećavnik kročile najveće zvezde svetskog filma poput Džonija Depa, Džima Džarmuša i drugih. Kusturica je ovom prilikom rekao da je bilo veoma emotivno za njega da gleda, ali da je najveće pitanje šta dalje.
- Problem je jer su svi veliki umetnici prošli kroz ovaj festival. Jedino rešenje je da čekamo da oni koji su ovde pobedili postanu veliki - rekao je Kusturica.
Danas svi prisutni s nestrpljenjem očekuju premijeru njegovog filma „Na mliječnom putu“.
- Tresem se kao prut - priznao je Kusturica i dodao:
- Nešto čudno ima s tim filmom. Imao je gromoglasnu premijeru u Veneciji, neviđenu premijeru u Lisabonu, imao je tri projekcije u Londonu, po Moskvi je krenuo da igra u 400 bioskopa, a kod nas... Valjda se to u mom slučaju podrazumeva - rekao je Kusta.
Dušan Milenković
Holivud je estrada
Na samom otvaranju filipinskom reditelju Lavu Dijazu, prošlogodišnjem dobitniku venecijanskog Zlatnog lava, Kusturica je uručio tradicionalnu nagradu za buduće ostvarenje.
- Kinematografija nije ono što je bila pre 10 godina, ne postoje više filmovi kakve ja radim i meni slični, zato što je te filmove Holivud oteo. Nema kompromisa između cirkusa i ozbiljnosti kao što su bili veliki američki filmovi sedamdesetih. Danas je to industrija preuzela, taj estradni deo Holivuda koji zapravo drži Vašington, i on u toj sprezi i plače i smeje se - istakao je Kusturica, osvrćući se na filmove kakvi su Dijazovi.
- Na drugoj strani su filmovi koji se snimaju sa 80.000 dolara. I ti ljudi ostvare velike rezultate kao što je Lav napravio, iako mi je sinoć uz vino rekao da bi voleo da napravi film makar od dva miliona - dodao je on.
Kusturica podseća da je devedesetih Njujorker proglašavao Vorhola većim umetnikom od Mikelanđela, što je, smatra, potpuna glupost jer različiti stilovi ne mogu da se porede.
Vorhol i Dijaz
- Vorhola se danas sećaju samo provincijalci, a s druge strane imate Dijaza, autora s Filipina, koji pravi svoje filmove po recepturi moralnih dilema koje je uspostavio Dostojevski. Zato ja verujem da će sve što vredi ostati u budućnosti kada se otvore novi prozori kroz koje kinematografija može da se gleda, a ono drugo će propasti zajedno s prolaznošću. Razmišljati o životu a ne uzimati u obzir smrt, to je malo glupo, pa ja nastojim da budem malo pametniji, i ti filmovi koje radim i svi projekti koje radim su po nekoj recepturi i Andrićevoj misli da se mrtvom vuku u zube gleda. Kod nas postoji šansa da se u poslednjoj sekundi života provališ i da sve što si radio ranije propadne u toj jednoj sekundi. Zato ja sada pokušavam da činim najbolje što mogu i najiskrenije - zaključio je reditelj.
Na samom otvaranju filipinskom reditelju Lavu Dijazu, prošlogodišnjem dobitniku venecijanskog Zlatnog lava, Kusturica je uručio tradicionalnu nagradu za buduće ostvarenje.
- Kinematografija nije ono što je bila pre 10 godina, ne postoje više filmovi kakve ja radim i meni slični, zato što je te filmove Holivud oteo. Nema kompromisa između cirkusa i ozbiljnosti kao što su bili veliki američki filmovi sedamdesetih. Danas je to industrija preuzela, taj estradni deo Holivuda koji zapravo drži Vašington, i on u toj sprezi i plače i smeje se - istakao je Kusturica, osvrćući se na filmove kakvi su Dijazovi.
- Na drugoj strani su filmovi koji se snimaju sa 80.000 dolara. I ti ljudi ostvare velike rezultate kao što je Lav napravio, iako mi je sinoć uz vino rekao da bi voleo da napravi film makar od dva miliona - dodao je on.
Kusturica podseća da je devedesetih Njujorker proglašavao Vorhola većim umetnikom od Mikelanđela, što je, smatra, potpuna glupost jer različiti stilovi ne mogu da se porede.
Vorhol i Dijaz
- Vorhola se danas sećaju samo provincijalci, a s druge strane imate Dijaza, autora s Filipina, koji pravi svoje filmove po recepturi moralnih dilema koje je uspostavio Dostojevski. Zato ja verujem da će sve što vredi ostati u budućnosti kada se otvore novi prozori kroz koje kinematografija može da se gleda, a ono drugo će propasti zajedno s prolaznošću. Razmišljati o životu a ne uzimati u obzir smrt, to je malo glupo, pa ja nastojim da budem malo pametniji, i ti filmovi koje radim i svi projekti koje radim su po nekoj recepturi i Andrićevoj misli da se mrtvom vuku u zube gleda. Kod nas postoji šansa da se u poslednjoj sekundi života provališ i da sve što si radio ranije propadne u toj jednoj sekundi. Zato ja sada pokušavam da činim najbolje što mogu i najiskrenije - zaključio je reditelj.
Dušan Milenković
Viržini Efira
KUSTENDORF JE MESTO DOBRIH IDEJA
Francuska glumica Viržini Efira bila je najveća zvezda druge večeri Kustendorfa.
- Prvi put sam u Srbiji i krivo mi je što nemam vremena da ostanem duže. Kusturica je uspeo da u vreme kad su u svetu rat i nedaće napravi prostor u kojem vladaju mir i dobre ideje - rekla je umetnica koja je predstavila svoj film „U krevetu s Viktorijom“.
PONOSAN SAM NA SRBIJU KOJU NIKO NE MOŽE DA ZAUSTAVI: Vučić se oglasio iz Zemun Polja - Dve firme htele da odustanu od radova zbog hajke, ali sam ih vratio!