On je imao jasnu crtu političara - nije znao gde je krenuo, nije znao gde je stigao i sve je to radio sa tuđim parama

Glumca Milana Laneta Gutovića ljudi uglavnom pamte po ulozi živopisnog političara Srećka Šojića i nekako ga se uvek sete uoči izbora, kad stranke i njihovi lideri građanima obećavaju sve blagodeti ovog sveta.

O tome, kao i o aktuelnoj političkoj sceni, predstojećim predsedničkim izborima, te stanju u kulturi i ulogama u pozorištu i filmu Gutović govori u ekskluzivnom intervjuu za Kurir.

Bili ste zaštitni znak pozorišta „Slavija“, zašto ste ga napustili? Da li su vas oterali ili ste dobrovoljno otišli?
- Dobrovoljno sam se oterao.

Novi dom našli ste u Zemunu, gde igrate u predstavama „Obično veče“ i „Ukrađena ličnost“?
- Ne, nisam tražio nove „domove“, jer igram u Zvezdara teatru i u Narodnom pozorištu, ne računajući gostovanja, pa smatram da imam višak domova. Pozorište „Kart blanš“ me je privuklo, jer je tek počelo sa radom, pa se nekako osećam i ja kao pionir. Doduše, pionir u penziji, ali pionir.

Poslednjih godina na televiziji vas ima samo u reprizama. Zašto ste dospeli na „crnu listu“?
- Moje ponašanje i karakter su najcrnja lista koja postoji. Mada me to isto moje ponašanje štitilo i zaštitilo od mnogih simpatija. Nekad je važno učestvovati, a nekad ne učestvovati.

Igrate kod Juga Radivojevića u nastavku „Zone Zamfirove“. Zašto ste bežali od uloge Hadži Jordana, koja je bila namenjena pokojnom Mandi?
- Nisam uspeo da pobegnem ni od čega, pa ni od Hadži Jordana. Manda je pobegao.

Da li bi Manda bio zadovoljan svojom alternacijom?
- Mnogo kolega s kojima sam igrao nisu više živi, i sve ih je više. Nisam igrao njihove uloge, ali nisam ni razmišljao da li bi bili zadovoljni. U svakom slučaju, te njihove zamerke nikad neće biti štampane.

Koliko ste u karijeri uloga dobijali kao „prva rezerva“ i šta se odbili, a sada žalite zbog toga?
- Nisam nijednu ulogu tako dobio. Više žalim zbog nekih uloga na koje sam pristao nego zbog onih koje sam odbio.

Kako ocenjujete odluku premijera da Ivana Tasovca na mestu ministra kulture zameni Vladan Vukosavljević?
- Ministarstvo kulture je tako beznačajno zastupljeno u budžetu da na njega niko ne obraća pažnju. U skladu s tim se troše ministri. Gospodina Vukosavljevića sam upoznao kao ozbiljnog čoveka, ali uveden u takvo stanje, nije izvesno kakve će rezultate imati. U svakom slučaju, iskustvo govori da se od ministra kulture ne očekuje ništa i svaki ministar dosad je to očekivanje i ispunio.

Idu nam predsednički izbori, da li biste mogli vi da se pojavite, možda kao Srećko Šojić?
- Mogao bih i kao Kolumbo da se pojavim. On je imao jasnu crtu političara - nije znao gde je krenuo, nije znao gde je stigao i sve je to radio sa tuđim parama.
milan-lane-gutovic.jpg
Foto: Saša Pavlić

Šojić je u kampanji ljudima obećavao kule i gradove. Šta očekujete da će nam ponuditi predsednički kandidati?
- Bilo šta da nam ponude, verovaćemo im.

Kakav zapravo predsednik treba Srbiji?
- Onaj koji se nije ni kandidovao.

Da li vam se čini da su mnogi naši političari prerasli Šojića iako se to činilo kao nemoguće?
- Biti loš je slično kao biti nevin ili pošten. Ne može se biti malo loš ili malo nevin. Zbog toga je dovoljno da na Šojića samo podsećaju. Ne moraju da ga prerastaju.

Da li političar mora da bude obrazovan ili to nije važno?
- Da bismo imali političara, treba da imamo državu koja će takvu ličnost odnegovati. Političar treba da ima specifično obrazovanje i karakter, koji mu dozvoljava da to što je naučio i primenjuje. Zasad od političara imamo deminutive, patrljke koji se zovu politički analitičari. Analitičar je nešto slično kritičaru u pozorištu. On ne ume bolje od onog što vi umete, ali o tome ume da priča.

Tvrdite da srpsku političku elitu postavljaju i smenjuju stranci. Šta to govori o nama?
- Šta imam ja da tvrdim kad se moja „elita“ takmiči u broju poseta stranim ambasadama. O tome se priča u Skupštini javno. Termin ambasadorska vlada je naš termin. To znači da su nam ambasadori birali Vladu. Ambasadorska vlada je isto što i banana država. Šta li bi to što smo banana država moglo da govori o nama?

Srbija nekad i sad
PREMIJER VIDI VIŠE OD MENE

Premijer Vučić kaže da slika Srbije u svetu skoro nije bila bolja, a da se u državi ovoliko nije gradilo ni u vreme Tita. Kako vi to vidite?
- Ne vidim nikako. Vidim da drugi grade kod nas. Ali od mene se ne može očekivati da vidim više od premijera. Mada, ima logike u tome što premijer vidi više od običnog građanina, ipak ima nešto što i premijer i ja, običan građanin, vidimo jasno - ono što je Tito izgradio, ne možemo ne samo da sačuvamo već ni da okrečimo.

O evropskom putu
AKO BUDE SREĆE, NEĆEMO STIĆI U EU

Zašto nam se ovoliko odužio put u EU, hoćemo li stići tamo?
- Nećemo! Ako bude bilo sreće, nećemo. Ali kakvi smo baksuzi, hoćemo.

(Foto: Aleksandar Pavlović)