TUŽNA PRIČA NEMANJE RADULOVIĆA: Na Kolarcu sviram za pokojne majku i sestru

Karte za koncerte Nemanje Radulovića u Kolarčevoj zadužbini, povodom 85 godina od otvaranja Velike dvorane, rasprodate su u rekordnom roku, a zbog velikog interesovanja deo publike biće smešten i na binu!

Ipak, svaki nastup u Beogradu za svetski poznatog violinistu je poseban jer je posvećen njegovim najbližima kojih više nema. Nemanjina sestra Danica preminula je od leukemije, a onda i majka Ljiljana od raka.
- Bolest mi je zauvek odnela sestru i majku, ali kad god sam na sceni, osećam ih na svojim ramenima. Fizički gubitak je strašan, ali one bi volele da sam srećan - rekao je Radulović, za koga je umetnost i produžavanje proteklog vremena.

Za Srbiju svira džabe

Violinista je pre nekoliko godina svirao za njih u Kolarčevoj zadužbini, a prihod je išao za onkološko odeljenje.
- Kad god sviram na Kolarcu, odričem se honorara jer mi je važno da učinim nešto za zemlju u kojoj sam rođen i za ljude koji vole da me slušaju - ističe Radulović.

Bio je čudo od deteta, a danas je svetski priznati violinista.

Skoro da nema koncertne sale u kojoj Nemanja nije imao priliku da svira i nastupa sa najpoznatijim svetskim orkestrima, poput Minhenske filharmonije, Filharmonije Severnonemačke radio-televizije iz Hanovera, Simfonijskog orkestra Štutgartske filharmonije, Nemačkog simfonijskog orkestra iz Berlina, Belgije...

Ipak, Radulović najviše voli da se vrati Kolarcu i svira svom narodu. Njegovi koncerti su rasprodati mesecima unapred, a u publici uvek bude i veliki broj njegovih Nišlija, koje on uvek srdačno pozdravi i često im posveti pesmu „Niška banja“.

Bah ga inspiriše

- Muzika je moj život. Smatram da ona ima moć da poveže ljude. Ona briše sve granice i različitosti među ljudima. Zato sam odlučio da na svom albumu obrađujem Baha. Dok njega slušate, nije važno koje vam je boje koža, koje ste nacionalnosti ili veroispovesti, vi slušate i uživate. To je najvažnije - rekao je jednom prilikom Nemanja. Ta ljubav i iskrene emocije koje deli s publikom neizostavni su deo svakog njegovog nastupa. Dok svira temu iz filma „Šindlerova lista“ Džona Vilijamsa, emocije ga savladaju jer nju posvećuje svojoj pokojnoj majci.

Nažalost, Nemanjina životna priča nije bila laka, jer je pored majke izgubio i sestru, koja je takođe preminula. Nemanja uvek ističe da je porodica razlog njegovog uspeha i da - da nije bilo njih - ne bi ništa mogao.
- Sada kada sa odstojanja gledam na to vreme, bez obzira na veliku tragediju, ono u meni budi nežnost. Svaki trenutak smo provodili zajedno, družili se, bili bliski, putovala je sa mnom. I ostali smo svi zajedno do kraja - rekao je jednom prilikom violinista.
Od kada je ovaj neobični Nišlija prvi put uzeo violinu u ruke, profesori muzike su znali da je ona njegova sudbina, a porodica je odlučila da ga u tome podrži.