BRANKO ĐURIĆ ĐURO ZA KURIR: Pokažeš guzicu i popularan si!
Neki neobrazovani ljudi su poznati a uopšte nisu to zaslužili. Ne bih mogao da živim ni od glume ni od muzike. Radim nekoliko poslova koji su mi osnovni za preživljavanje
Branko Đurić Đuro, bosanski glumac sa slovenačkom adresom, član je žirija u kvizu "Super ljudi", a poslednjih meseci često ga možemo videti u Srbiji, gde gostuje s hit predstavom "Đurologija". U razgovoru za Kurir on iskreno govori o stanju u kulturi, imaju li "Nadrealisti" prave naslednike, zašto je prestao da jede meso i kako je upoznao Novaka Đokovića.
Kako ste u pretrpanom rasporedu našli vremena za "Super ljude", koji se emituju večeras od 21 sat na Prvoj?
- Privuklo me je to što ću upoznati ljude sa sposobnostima koje čovek ne sreće baš svaki dan. U Sloveniji se ne emituje, ali u Zagrebu su odlične reakcije. Ljudi mi prilaze na ulici.
Koje moći biste voleli da imate?
- Gledaoci su videli da posedujem stereoskopiju.
Da li ste "Super ljude" doživeli kao okupljanje zemalja bivše Jugoslavije?
- Plašim se da odgovaram na ovo pitanje jer postoji bojazan da me proglase za jugonostalgičara. Na neki način to i jesam, kad govorimo o prijateljima. Imam sreće da radim uspešno od Vardara do Triglava. Raduje me što opet mogu da vidim na jednom stolu jela kao što su leskovačka mućkalica, spitsla gregada, zagorske štukle i bosanski lonac. To potcrtava moj moto da nas različitost bogati, a ne osiromašuje. Mnogo je lepo kad imamo mogućnost izbora.
Ko vas je fascinirao?
- Deca koja pamte ogroman niz brojeva ili sklapaju Rubikove kocke s povezom na očima. Imali smo dvoje ili troje takmičara od kojih ti samo padne vilica.
Kako objašnjavate uspeh "Đurologije"? Kad ćete reći sebi da je dosta?
- Razmišljam da to vozim dok se ne potroše stolice u Domu sindikata ili Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. Malo sam iznenađen uspehom, jer mu se nisam nadao, niti ga sanjao. Za dve godine odigrao sam 200 predstava. Sale su pune od Australije do Amerike.
Žale se na vas organizatori turneja da imate zahtevnu rajder listu zbog posebnog režima ishrane. Kad ste prestali da jedete meso?
- Bilo je to pre 13 godina. Snimao sam film "Traktor, ljubav i rokenrol", gde su s nama nastupale dve svinje, krava i nekoliko kokošaka. Kad smo završili snimanje, razgovarali smo šta će biti sa životinjama, a neko je dobacio da će ih zaklati i pojesti. U trenutku sam shvatio to licemerje kad detetu kažeš da pomiluje jagnje, a posle ga zakolješ i pojedeš. U sekundi sam se sam sebi zgadio kako sam licemeran i da milujem životinje koje posle pojedem. Odlučio sam da nekoliko dana neću jesti meso i to traje već godinama. Meso mi je postalo odbojno.
Posle ste prešli na ishranu bez glutena?
- Iz zdravstvenih razloga.
Da li ste pre Novaka otkrili hranu bez glutena?
- Baš smo prošlo leto pričali o tome. Razmenili smo iskustva. Probajte 10 dana, pa ćete videti o čemu vam govorim.
Kako vam se Novak čini privatno? Mnogi kažu da bi bio vrstan komičar da nije teniser.
- On bi bio briljantan u svemu. Ljudi bi ga obožavali i da je glumac.
Đoković je postao manje važan otkad više nije najbolji teniser sveta.
- Za mene je on i dalje broj jedan. Uživanje je gledati njegove mečeve. U sportu, kao i u glumi, ne broje se pobede, već simpatije ljudi za koje igraš.
Šta je u vašem slučaju bilo unosnije - rokenrol ili gluma?
- Ni jedno ni drugo. Ne bih mogao da živim ni od glume ni od muzike. Radim kao producent, režiram i radim još neke poslove koji su mi osnovni za preživljavanje. Gluma, a pogotovo rokenrol, za mene je užitak. Imam svoju produkciju. Pripremam novu seriju, a radi i moje pozorište koje sam kupio u Zagrebu.
Planirate li da širite posao s pozorištem i u Beogradu?
- U Zagrebu je bila dobra prilika da se kupi bioskop i preuredi. Mislim da je to posao kojim želim da se bavim.
Koga vidite kao naslednike "Nadrealista"?
- Ne smatram sebe tako važnim da bih mogao da određujem svoje naslednike. Svako radi svoj posao na najbolji način. Bilo je nekih ljudi koji mi se sviđaju i što liči na ono što smo mi radili. Svakako to nisu oni što u imenu imaju "nadrealisti" i misle da je to dovoljno da naslede prava.
Čemu se smeje jedan glumac?
- Glupostima. I nije baš svima smešno čemu se ja smejem. Najslađi je smeh kad ne smeš da se smeješ, već moraš da budeš ozbiljan.
Priznajete i javno da je vaša supruga Tanja bolja glumica od vas. Što onda nije tako popularna?
- Popularnost je neka nuspojava u našem poslu. Neki ljudi su popularni a uopšte to nisu zaslužili. Popularni su neki neobrazovani ljudi, koji svoje face, guzice i druge delove tela prikazuju pred kamerama u nekom šou-programu. Ljudi koji su se školovali za naš posao nikad neće imati takvu popularnost.
Da li su vam se srušile iluzije o poslu glumca?
- Upisao sam glumu jer sam želeo da studiram neki fakultet na kom nema matematike. Hteo sam upišem nešto što je blisko rokenrolu. Nisam izgubio iluziju i još je rokenrol prostor ispod kog furaš ono što radiš. Uživam u svom poslu.
LJUBOMIR RADANOV
Foto: Aleksandar Krstović
U zemlji krvi i meda
ANĐIN FILM NIJE NAJBOLJI U KOM SAM IGRAO
Napadali su vas zbog angažmana u filmu "U zemlji krvi i meda".
- Ne sećam se da su me napadali. Film ima mnogo većih problema u sebi od političkih. To nije najbolji film u kom sam igrao. Ipak, bilo je super raditi s njom.Da li ste u kontaktu s Anđelinom Džoli?- Da, čujem se i s Anđelinom i s Bredom nekoliko puta godišnje. Dopisujemo se i vidimo se kad sam u Americi.
Život na točkovima
MOJ DOM JE I U BEOGRADU
Da li često sanjate rodno Sarajevo?
- Veoma mi nedostaje moje Sarajevo. Mnogo putujem po svetu, a kad sam jednom otišao iz njega, potpuno mi je svejedno gde se nalazim. Kod kuće se osećam i u Beogradu, Zagrebu i Rimu, ali i u Njujorku, gde mi živi ćerka. Sarajlije su se raštrkale svuda po svetu. A kad se sretnemo, uvek se završi s nekom od naših pesama.
PONOSAN SAM NA SRBIJU KOJU NIKO NE MOŽE DA ZAUSTAVI: Vučić se oglasio iz Zemun Polja - Dve firme htele da odustanu od radova zbog hajke, ali sam ih vratio!