Bio je ogroman, sa dugom kosom i meksikanskim zulufima. Njegovi držanje i izgled bili su dovoljni da ti uteraju strah u kosti. Nosio je pištolj, kaže kompozitor Zoran Hristić
Velimir Bata Živojinović svuda je isticao da se rodio 5. juna 1933. godine Koraćici pod Kosmajem.
Mladost i detinjstvo proveo je u Beogradu, u najlepšem delu Vračara, ispod Crvenog krsta, a važio je tada za najopasnijeg momka u kraju, što nije poznato široj javnosti, a tome je u knjizi „Krstaši Čuburci“ posvedočio kao sagovornik kompozitor Zoran Hristić.
Strah i trepet
- Na Čuburi je stasalo mnogo poznatih muzičara, poput Preleta, Kabaljera i moje malenkosti. Međutim, niko od nas nije stekao toliku slavu kao naši filmski glumci, čiji uspeh je zaista postao svetski. Kada sam prvi put sreo Batu, bio sam klinac. Mi smo se kao deca igrali u Kičevskoj ulici. Sećam se da nam je neko jednog trenutka doviknuo: „Dolazi banda s Krsta!“ To je bio znak da nas roditelji pokupe sa ulice na sigurno - piše Hristić.
Dragan Kadić
Kompozitor je odmah prepoznao velikog glumca. - Bio je ogroman, sa dugom kosom i meksikanskim zulufima. Odmah sam znao da je on vođa „bande“, jer su ostali samo čekali na njegov mig. Nekim našim, koji su ostali na ulici, njegov kompanjon je naredio da stanu uza zid i da ne mrdaju. Njihovo držanje i izgled bili su dovoljni da ti uteraju strah u kosti. Dok sam to posmatrao, osetio sam kako se tresem - kaže Zoran i dodaje: - Iz tog vremena i ovo upečatljivo sećanje mi se urezalo u pamćenje. Jednog dana, kada smo se Mile Petrović Majmun i ja vraćali iz škole, videli smo Batu i Strahinju Rodića Straju kako idu Niškom ulicom prema Sinđelićevoj. Mi smo krenuli za njima, čak smo im prišli vrlo blizu. Tada su zastali, a Bata je proveravao svoj pištolj u futroli.
Nadimak mu je bio Šaško
Hristić je nastavio da ga prati znajući da će se nešto desiti. - Bata je izvadio pištolj i počeo da puca na plehanog petla na odžaku susedne zgrade. Kada je završio s pucanjem, u pobedničkom stilu Vajata Erpa vratio je pištolj u futrolu. Tada smo im Mile Majmun i ja prišli i pozdravili ih. Bata nam je tada samo rekao: „Brišite, klinci, da ne padnu čvrge.“ Kada sam, posle mnogo godina, sreo Batu, samo se nasmejao i rekao: „Ej, mi smo krstaši - Čuburci, s nama nema zezanja! „ - zapisao je Hristić.
Priču najvećeg srpskog savremenog kompozitora potvrdio je proslavljeni trener Dušan Duda Ivković. - Batu sam upoznao na Crvenom krstu. On se tada zabavljao s Lulom. Bio je veoma ljubomoran. Niko ga tada nije zvao Bata Životinja, već je nosio nadimak Šaško. Na Krstu su ga tako zvali jer bio mangup i mogao je da se potuče da bi zaštitio svoje drugove. Strahinja Rodić ga je nagovorio da upiše akademiju i sklonio s ulice da ne ode na pogrešnu stranu - kaže Ivković.
Nebojša Mandić Kurir
Opasan i u saobraćaju KRETAO UVEK NA CRVENO
Veliki trener nam opisuje da je Živojinović bio mangup i u saobraćaju. - Bata je u doba „fiće“ i „tristaća“ vozio neki veliki „opel komodore“. Naš drugar Zoran Vasiljević je pravio momačko veče bratu, a Živojinović je kolima bio na čelu kolone i vozio nas u „Topčidersku noć“. On bi stajao na raskrsnici na zeleno svetlo, a kretao kad se upali crveno. Nije tad bilo nekog saobraćaja u Beogradu - priseća se Duda.
"VIDE DA SRBIJA NAPREDUJE BRŽE OD NJIH" Predsednik Vučić o napadima iz Zagreba: "Srećan sam što mi nemamo tu vrstu frustracije i kompleksa kako oni imaju prema"