NASLEDNIK BATE ŽIVOJINOVIĆA O GODINI BEZ OCA: Nije mu se ispunila samo jedan želja
Ostao mu je žal da glumi u Kusturicinom filmu. Sarađivali su samo tokom snimanja "Valtera", gde je Kusta glumio, i "13. jula", kada je tokom služenja vojnog roka bio pomoćnik režije. Čini mi se da se dva velika jaka karaktera nisu srela u pravom trenutku.
Pre godinu dana otišao je Valter među besmrtne. Glumcu Velimiru Bati Živojinoviću nije se ispunila poslednja želja da još jednom zagrli sina Miljka, koji zbog poternice i dalje ne može da se vrati u Srbiju. U razgovoru za Kurir iz Pariza naslednik legende jugoslovenskog i srpskog filma podelio je s nama sećanje na njega.
Kakav je bio Bata i kako biste ga opisali nama koji ga nismo poznavali?
- Teško je poverovati da je neko mogao da bude toliko uspešan, voljen i popularan, a da pritom sve vreme ostane čvrsto ukopan u normalan život. Najveći kvalitet koji sam cenio kod njega bila je demistifikacija uspeha. Uspeh je po njemu bio jednostavna, logična stvar. Podrazumevao je veoma mnogo rada i veliku odgovornost u ponašanju i dolazio bi kao nagrada, a ne svrha. Na tom moralnom kodu je gradio svoja prijateljstva, a isto je očekivao i od nas, svoje porodice i svoje dece.
Kakav je bio kao otac?
- Bio je izuzetno nežan i brižan otac, uvek prisutan u svim segmentima naših života. Nije nam nametao zaključke, niti u naše ime donosio odluke. Uvek je bio tu da nas sasluša, da nam da savet. Vreme provedeno s njim bilo je blagosloveno. Beskrajna dobrota i prava, istinska podrška.
Zašto nikad nije odbio nijednu ulogu?
- Izuzetno je poštovao rad. Cenio je sve vredne ljude i divio im se. Iz tog poštovanja prema radu, kolegama i profesiji, davno je u sebi razrešio dilemu da li bi on trebalo da bude neko ko će da odlučuje da li će se neki projekat raditi ili ne. Sebi je zadao zadatak da ljudima pomaže, a ne da odmaže. Smatrao je da su neka filmska remek-dela nastala iz nezavršenih scenarija, kao film "Kazablanka", na primer, koji su dopisivali tokom snimanja. Imao je veru u ljude, u njihovu energiju. Nije robovao uspehu, već stvaranju i kreiranju. Ako bi poneki film i izneverio očekivanja, on bi nastavljao dalje, nepokolebljivo verujući u umetnost i svoju profesiju.
Koje želje nije ostvario?
- Sebe je smatrao potpuno ostvarenim glumcem. I u pozorištu, i na filmu, i na televiziji. Iako mi to nikada nije rekao, mislim da mu je ostao žal za saradnjom s Emirom Kusturicom. Sarađivali su samo tokom snimanja "Valtera", gde je Kusta glumio, i "13. jula", kada je tokom služenja vojnog roka bio pomoćnik režije. Čini mi se da se dva velika jaka karaktera nisu srela u pravom trenutku.
Da li ste nešto želeli da mu kažete, a nije bilo prilike?
- Ostali su mnogi naši razgovori nedorečeni. Bilo je velikih životnih tema koje su nas mimoišle, pre svega u vezi sa njegovim unucima. Nasilna razdvojenost je učinila svoje. Muški je nosio našu porodičnu bol.
Ko su mu bile omiljene kolege?- Olivera Marković, Radmila Živković, Milena Dravić, Danica Maksimović, Boris Dvornik, Radoš Bajić, Jovan Janićijević Burduš, Dragoslav Lazić i mnogi, mnogi drugi. Voleo je ljude i nesebično im je darivao tu ljubav.
LJUBOMIR RADANOV
O slučaju markica
Više je voleo dolare od maraka
Kako bi vaš otac prokomentarisao što nije dobio poštansku markicu sa svojim likom?
- Siguran sam da će je dobiti u nekom narednom periodu. Nikada nije žurio, zato je toliko i uspeo. Kao da ga čujem kako komentariše na svoj način: "Nikada nisam bio za marke. Uvek je jači bio dolar."
PREDSEDNIK VUČIĆ SA PREDSEDNICOM SAVETA ZA DUALNO OBRAZOVANJA ŠVAJCARSKE: Ključna uloga u smanjenju stope nezaposlenosti