REDITELJ ANDRAŠ URBAN ZA KURIR: Šamarčina od Mikija Manojlovića

Umetnici su dobili udarac u lice, ni krivi ni dužni. Uvređeni su i povređeni. Kad dozvolimo da nam politika kroji festivale, šta onda i da očekujemo

Gde ste tražili bolesno društvo koje je Nušić opisao pre 100 godina?

- Predstava treba da nas suoči sa samima sobom. Ne volim da primere uzimam van Srbije. Bavim se našim društvom, cenzurom i autocenzurom.

Plašite li skidanja s repertoara ako ne dođe do autocenzure?

- Ne plašim se. U poslednje vreme dešavalo mi se da se neka moja predstava ne igra iz vrlo sumnjivih razloga. Mislim da nije razlog niti nedovoljan umetnički kvalitet ni nedostatak publike. Ti mali komesari koji vrše pritisak i kontrolu treba da odgovaraju. Nama prolazi vek, mi stvaramo. A oni koji kastriraju umetnost, koji teraju kulturu da bude osrednja i nebitna, ponašaju se i žive kao bitni, značajni. Ali slatko je to na neki način. Valjda je dobro dok im se možemo smejati. No, da se ne glupiramo: to je strašno.

Nijedna vaša predstava se nije našla na Sterijinom pozorju. Koga vidite kao krivca?

- Sebe. Isto tako me nije bilo ni na Vojvođanskim susretima. Međutim, imao sam četiri predstave koje su mogle biti ili su bile razmatrane: „Ruženje naroda“, „Gogoland“, „Hungarian“ i „Čas anatomije“. Teško da su one iz nekih umetničkih razloga ostajale ispod povučene crte, ali sve je moguće. Možda mi dođe da jednog dana oteram sve njih u lepu onu. Naravno, ako ostanem živ i sposoban za to.

Kokan Mladenović je odluku žirija okarakterisao kao „teroristički akt protiv pozorišta“.

- Sterijom sam prestao da se bavim još pred objavu selekcije. Znao sam da me neće biti. Kokan Mladenović je sjajan reditelj i značajno je to što radi. I svakako je zaslužio i Sterijinu i druge nagrade. Isto tako je zaslužio i poštenu selekciju. Predstava „Na Drini ćuprija“ ima svoj značaj.

Kako ste vi doživeli odluku Manojlovića da ne dodeli nagrade?

- Umetnici su dobili šamar u lice, ni krivi ni dužni. Uvređeni su i povređeni. Polemika je vođena između žirija i učesnika sa neprimerenim rečima i emocijama. Ipak mislim da odluka žirija, koliko god da je to sada paradoksalno, nije bila ili nije trebalo da bude adresirana na račun stvaraoca, nego se reagovalo na samu organizaciju ili pozadinu festivala. Kad dozvolimo da nam politika kroji festivale, u vreme kada to čine ljudi koji se uopšte i ne bave umetnošću, to jest kada im kultura ne znači ništa, onda šta očekujemo? Progresivnu i savremenu umetnost? Kada direktori festivala po naredbi lokalnih komesara, koje zovu finansijerima, ili u neverovatnoj želji da im se dopadnu, trčkaraju do članova raznih žirija i utiču na to kakve odluke da donose, to jest kakve da ne donose, onda bolje da ne pričamo.

O sumnjivom plakatu

MI ŽDEREMO SAMI SEBE

Kako da tumačimo plakat za predstavu?

- Ne pada mi na pamet da tumačim rad dizajnera. Mi uvek žderemo sami sebe, naročito u ovim malim i zatvorenim zajednicama. A to kome kakve asocijacije pruža plakat ili crveni trougli na plakatu, ipak je slobodna stvar. Meni je drago ako ljudi misle na svoj način i misle razne stvari. Jedino mi nije drago kada nešto tumače na svoj način, pa posle kažu da sam ja to hteo ili rekao. To nije moja odgovornost, već njihova.

SUMNJIVO LICE Ko li je zagonetni čovek sa fantomkom

SMEJEMO SE KESIĆU, A NE VUČIĆU

U predstavi „Sumnjivo lice“ Urban je ostao veran ekipi s kojom je radio i Sterijine „Rodoljupce“. Glumac Hadži Nenad Maričić, koji tumači ulogu Milisava, ističe da mu je najvažnije što reditelj ume da putem predstave kaže nešto.

- Smatram da svi nešto govore, al‘ malo ko zaista kaže. Predstava mora nešto da kaže. Stalno se smejemo našim sudbinama. Smejemo se Kesiću i njegovoj emisiji, a to su u stvari ljudi koji vode našu politiku - zabavno nam je to da li je premijer 14 sati otišao da piški. Dokle - rekao je Maričić, a s njim se složio i Slobodan Beštić, koji glumi čuvenog Jerotija.

- Dokle ćemo se smejati Jerotiju i zlu? Mislimo to su neki drugi ljudi, nismo mi. Meni ništa nije smešno, strašno je i surovo. Mi smo se izgleda na zlo navikli - kaže Beštić.

M. C.

Kurir / Lj. R.