OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Iza Đuzinog nadimka krije se priča njegovog života

Nije ga mnogo voleo, ali se dobro uklopio u njegovu životnu priču.

"Dobio sam ga od brata koji me je zbog tvrdoglavosti nazvao Đuza, po rečima "đuz, đuz" kojima se tera magarac", prisetio se slavni glumac u jednom intervjuu.

"Ko bi rekao da će mi ostati trajno? A nije mi se nikad sviđao. I ne znam u kom trenutku sam ga prihvatio, ali eto, već dugo živimo jedan s drugim. Posle su me samo roditelji zvali Vlasto.

Za publiku i prijatelje je ostao Đuza, "uvredljiv" ton nadimka se odavno izgubio, ali tvrdoglavost mu je ostala kao jedna od osobina koje su ga učinile našom glumačkom legendom."

Rođen je 30. juna 1929. u učiteljskoj porodici u Ražnju. Završio je gimnaziju u Kruševcu, upisao Rudarski fakultet, ali se u međuvremenu već bio "zarazio" glumom.

"Država me je odredila da budem rudarski inženjer! Jednog dana je došao neki tip u kožnom mantilu, i rekao mi da ću sutra upisati rudarstvo. Ja pre toga nisam ni znao šta je to! Hteo sam na književnost, jezike, na tako nešto. Ali, naredba je naredba i ja upišem Rudarski fakultet. Pošalju oni nas na nekoliko dana u Borski rudnik. Spuste nas u jamu, i ja tada kažem sebi "nema šanse, nećeš ti ovde više nikad!" Odem kod dekana, kažem "hoću na glumu", a on me pita kako ću da vratim stipendiju – zamislite, primao sam stipendiju vojne industrije. Ja kažem "nemam pojma, ja samo znam da hoću na glumu".

I tako i bude: ispisao sam se, a niko mi nije tražio da vratim pare. Otišao sam posle trećeg semestra, i to sa položenom matematikom kod čuvenog profesora Kašanina. Od nas 220 studenata, položilo je samo 20!... Zašto sam hteo glumu? Ja sam glumio u Kruševačkom pozorištu dok sam bio u gimnaziji. Bora Mihajlović, profesor, nas je sve zarazio. Kad sam bio u sedmom razredu, 1. maja 1946. godine, Kruševačko pozorište je postalo profesionalno. Igrali smo neki ruski komad i sad na zidu pozorišta stoji plakat te predstave, ali mi tada nije padalo na pamet da budem glumac. Kažem vam, hteo sam na književnost. Međutim, dok sam bio na Rudarskom, često sam išao u pozorište. I, zarazim se", ispričao je svojevremeno u razgovoru za Vreme.

I kad je odlučio šta želi, ništa nije moglo da ga skrene s puta. Neki će to pripisati sudbini, neki "tvrdoglavosti", ali...

Đuza je publiku je osvojio već svojim prvim pojavljivanjima - na scenu Beogradskog dramskog pozorišta stao je 1951. godine, a na filmu je debitovao 1957. u "Tuđoj zemlji" Jožea Galea. Veliku popularnost stekao je s filmom "Ljubav i moda" i s pesmom "Devojko mala, a početkom sedamdesetih kao Rođa Petrović s "Pozorištem u kući" preko malih ekrana ušao je u sve domove.

Tokom karijere duge više od šest decenija Stojiljković je u pozorištima ostvario više od 130 uloga, u filmovima i serijama više od 60, a mnoga detinjstva obeležio je kroz emisiju "Na slovo na slovo" i pozajmljujući glas crtanim junacima kakvi su Patak Dača, Pepe le Tvor, Nindža kornjače...

(Kurir.rs/Noizz)