Novi predsednik Srbije ne bi prošao ni kao njegova loša karikatura. I Milošević se istripovao da je Josip Broz, pa gle kako je na kraju završio


Nestašni momak srpske književne scene Marko Vidojković (41) završio je novi roman, u kome je jedan od junaka i Josip Broz Tito.


U razgovoru za Kurir novinar i pisac otkriva zašto mu je kao inspiracija za novu priču poslužio baš bivši predsednik Jugoslavije i kako u Srbiji žive buntovnici poput njega.


Kako ste za svog junaka odabrali baš Tita?

- Nisam ga ja odabrao. Moj veoma dobar prijatelj, po kome sam pravio lik Kikija u romanu „Kandže 2: Diler i smrt“, kao i u pričama „Srpska zemlja kroz oblake leti“ i „(K)nele“, predložio mi je da ga ubacim u knjigu. Rekao je doslovce: „Brate, tom ludilu o kojem pišeš fali još samo Tito, pa da čitaoci totalno flipnu.“ I bio je u pravu. Eto, i vi ste se trznuli na Tita, a roman „E, baš vam hvala“ još je u fazi lekture. Karakteristično za sve moje romane jeste to što su u njih utkane i kreativne ideje iz mog neposrednog okruženja. Pričanje o romanu tokom njegovog stvaranja s članovima porodice i najbližim prijateljima uvek je odlično za delo.


profimedia.jpg
Profimedia 

Tito je bio diktator, ljubavnik... Šta ćete nam o njemu otkriti u knjizi? Da li ćete ga smestiti u današnju Srbiju?

- Tito je, pre svega, bio revolucionar. Iz te njegove istorijske uloge proizašlo je sve ostalo. Cela zemlja počivala je na mitu iskovanom oko jednog čoveka. Kada je taj čovek nestao, i zemlja koja se s njim identifikovala bila je prirodno osuđena na propast. I u mom romanu Tito je revolucionar, samo moram da napomenem da on nije glavni lik knjige - glavni lik je Mirko Šipka, istraživač u Upravi za neobjašnjive fenomene Saveznog sekretarijata za unutrašnje poslove SFRJ. Moj Josip Broz Tito 2.0 je unapređeni model, s ograničenim rokom trajanja i jasnim revolucionarnim zadatkom. Bojim se da je to sve što bih smeo da otkrivam, s obzirom na to da je njegovo pojavljivanje u romanu trebalo da bude iznenađenje, a on se probio do glavne teme ovog razgovora. Eto koliko je njegov lik i dalje jak. Obožavanje Tita u dvadeset prvom veku rezultat je neuspešne tranzicije i očaja građana bivših jugoslovenskih republika, koji danas misle kako samo onostrano može da im sredi upropašćeni život. Potrudio sam se da im upravo to i pružim u svojoj novoj knjizi - onostrano rešenje za ovostrane probleme.


Mnogi danas u Srbiji sebe porede s Titom. Šta bi on rekao da to vidi?

- Ja vidim samo jednog koji se poredi s njim, a ne bi prošao čak ni kao njegova loša karikatura. Reč je, naravno, o Aleksandru Vučiću. Dok sam nekada mislio da nas samo zeza, sad sam siguran da je samoga sebe zeznuo. Setimo se samo Slobodana Miloševića. I on se istripovao da je Tito, pa gle kako je na kraju završio. Kapiram da su u Titovoj Jugoslaviji takvi likovi završavali kao čistači klozeta.


Novi roman izlazi tek na jesen. Šta vas privuče da kupite neku knjigu?

- Isključivo kad mi neko kaže: „Moraš da pročitaš ovu knjigu - do jaja je!“


Dugo ste radili i kao urednik u dnevnim novinama. Koji naslov biste izvukli iz ovog intervjua?

- Lepo bi bilo: „Vidojkovićev novi roman: onostrano rešenje za ovostrane probleme“, a tabloidni naslov bi bio: „Vučić ne bi prošao ni kao Titova loša karikatura“. I naravno nadnaslov: Spoiler alert.


Nije sve tako crno

NE SMEMO NIKADA DA KLONEMO, MORAMO NASTAVITI DA SE BORIMO


Šta je trulo u državi Srbiji iz ugla jednog pisca i buntovnika?

- U ovom trenutku sve, ali ne smemo klonuti. Moramo da se borimo dok god smo živi da nam bude bolje, ne samo zbog generacija koje dolaze već pre svega zbog nas samih. Još uvek mnogo toga može da se popravi, još nije kasno.

Kurir / Ljubomir Radanov

Foto: Petar Lazović, Profimedia