INTERVJU NEBOJŠA ROMČEVIĆ: Sapunice su doktorat za glumce i pisce!

Profesor Fakulteta dramskih umetnosti Beogradskog univerziteta Nebojša Romčević (54) prihvatio se izazova da bude jedan od supervizora nove serije „Istine i laži“, koja od jeseni započinje svoj život na Prvoj televiziji.

- Nikako. Njen uspeh bi poželela svaka TV kuća. Međutim, ovde je reč o drugačijem žanru i modelu. Produkcijski, ovo je sapunica. Mi smo imali dva slična pokušaja u istoriji televizije: serije „Jelena“ i „Ljubav i mržnja“, a ovo će biti treći. Nemoguće je bilo gde u svetu zamisliti modernu TV koja nema ovakvu vrstu formata. I jedan BBC ima seriju „The Queen‘s Palaces“, na kojoj ne samo da se dobro zarađuje već se treniraju autori. Zahvaljujući sapunicama se registruju novi pisci, reditelji i glumci. Mi ne radimo s ozbiljnim budžetom kao Radio-televizija Srbije. Snimaćemo po 30 strana teksta na dan. Radiće po tri ekipe paralelno.

Koliko se kao pisac pitate prilikom izbora glumaca?

- Kad sam došao, najveći deo kastinga već je završen. Nisam imao potrebu da promenim nijednu odluku reditelja.

Da li vam je sužen izbor glumaca jer se trenutno snimaju dve serije i tri filma?

- Nije. Sapunica traži glumca koji neće za vreme snimanja moći da radi ništa drugo, čak ni normalno da spava i živi. Prednost ovakvog formata je što vam ne treba poznat glumac, a do kraja snimanja imaćete zvezde. Gluma u sapunici je potcenjena, a to je jedna od najtežih oblika glume. Svakog dana morate davati od sebe sto odsto i kontrolisati svoj lik. Sapunica je neka vrsta doktorskih studija za glumce.

Šta li će vam reći na ovo kolege sa Fakultete dramskih umetnosti?

- Kad snime sapunicu, mogu da pričaju šta im je volja.

Zašto su komedije omiljeni žanr kod Srba? Radili ste i sami film „Stado“ ili seriju „Ljubav, navika, panika“.

- Komedija uspeva svuda. Svi se smejemo. Humor je najplemenitiji oblik delovanja čoveka. Mi smo cinični kao narod. Čuvamo se da ne investiramo previše emocija u nešto kako se posle ne bismo razočarali. Naša istorija pozorišta stoji na komediografima, od Sterije do Dušana Kovačevića.

Šta je vama smešno?

- Smešno mi je ono što je duboko ljudski i što demistifikuje potrebu čoveka da bude neko drugi. Humor može biti i zlonameran, ali je i pobeda nad smrću i strahovima.

Kako komentarišete dešavanja na Sterijinom pozorju?

- To je bio swing and miss (zamah i promašaj). Posao žirija je da oceni ono što je pred njim. Mogli su to sve da kažu, a ovo sam doživeo kao demonstraciju sile. Nisu dobro procenili situaciji. Ne kažem da pozorište nije u krizi.

Jedino se glumačka elita buni protiv stanja.

- Njih jedino čujemo, jer su javne ličnosti. Pitanje je šta je cilj pobune i motiv. Intelektualac treba da se buni u svakoj situaciji. I u raju morate da uložite neku vrstu prigovora. Ni tamo nije savršeno, a kamoli u Srbiji.

LJ. RADANOV