OMILJENI AFRIKANAC U SRBIJI POSLE 30 GODINA: Hakuna matata, moj Minimakse!

Znam da je Mića imao veliku tragediju. Poslednji put smo se videli devedesetih, kad mi je gostovao u emisiji. Često ga se setim, kaže čuveni Steva Šumadinac

Mnogi se sećaju refrena iz pesme Kenijca Stiva Haningtona „Hakuna matata, a Minimaskovižn“, koji je bio odjavna špica za emisiju Milovana Ilića Minimaksa.

Popularni Steva Šumadinac, kako su prozvali našeg sagovornika Haningtona, čije je pravo ime Đungo Čokue (68), nakon gotovo 30 godina vratio se u Srbiju, ali u zemlji koju je voleo kao svoju domovinu danas nema više ni Minimaksa ni menadžera Rake Đokića, koji su ga otkrili.

- Mića je bio veliki šaljivdžija. Nikad ga nisam video ozbiljnog i tužnog. Širio je pozitivnu energiju na okolinu. Počeli smo da radimo na radiju, a onda na televiziji. Pre Minimaksa otkrio me je Raka Đokić dok sam bio srednjoškolac. Bio sam mu zanimljiv jer sam svirao gitaru. Prve nastupe imao sam sa Zoranom Modlijem, jednim od osnivača Studija B - kaže Steva.

Mladi nisu čuli za mene

Razgovor započinjemo na Novom groblju, gde prvo obilazimo parcelu na kojoj je pokopan voditelj.

- Znam da je Mića imao veliku tragediju. Poslednji put smo se videli devedesetih. Došao je da mi gostuje u emisiji. Dolazio je on i u Keniju, ali se nismo videli. Vikao je na mene u šali: „Stevo, šta si to uradio, bre.“ Bilo je lepo raditi s njim. Čuvena špica nastala je slučajno. Doveo sam neku grupu zbog Brene za film, a on je to iskoristio. Hakuna matata znači nema problema. Nedostaje mi - priseća se omiljeni Afrikanac u bivšoj Jugoslaviji.

Reklama za „Kluz“ donela mu je popularnost, preko noći je postao Steva Šumadinac.

- Stariji od 30 godina me se sećaju. Mlađi nikad nisu čuli za mene. Moram ponovo da gradim karijeru od početka (smeh). Došao sam na nagovor prijatelja iz sveta muzike, ali prvenstveno da bih predstavio nevladinu organizaciju Jedinstveni svetski forum za mir i Društvo srpsko-kenijskog prijateljstva. Želim da na najbolji način promovišem Srbiju u Keniji. Žao mi je što je ratom uništena jedna velika zemlja. To niko nije mogao da očekuje - iskren je Steva, koji dodaje:

- Ja sam građanin sveta. I Jugosloven, Zvezdarac i Kenijac.

Đunga je otac poslao u Jugoslaviju da uči medicinu.

- Nisam smeo da mu kažem da želim da budem glumac. Završio sam srednju medicinsku, a onda sam počeo da sviram i glumim. Igrao sam u filmovima „Laf u srcu“ i „Hajde da se volimo“. Dobio sam ulogu jer su me gledali u pozorištu. Bilo je kratko, ali lepo.

Veliki Bata Živojinović

Sećam se, Bata je bio zabavan i prirodan, a Brena je došla kasnije kao pevačica. Kad se pojavio Slatki greh, počeo sam da radim s njima. Nisam uspeo da stupim opet u kontakt s njom. Voleo bih da je vidim - zaključuje Đunga.

Stipendista Josipa Broza

PRISVOJIO SAM TITOVE IDEJE

Đunga je bio stipendista Josipa Broza, a otac mu je u to vreme bio predsednik Kenije.

- Nikad nisam upoznao Tita. Bio sam mali i nisam pratio politiku, a s ocem nisam razgovarao o njegovim poslovima. Žao mi je što ga nisam upoznao. Mnoge Titove ideje sam prisvojio.

Prijatelj s velikanima

RAŠA ME JE PRVI INTERVJUISAO

Steva je bio u prilici da se druži s velikim umetnicima.

- Mnogi s kojima sam radio nisu više živi. Bio mi je prijatelj Nikola Simić i radio sam s Indeksovcima. Prvi nastup na TV Beograd imao sam u emisiji Raše Popova. Njegova žena mi je bila razredna i predavala mi je srpski jezik. Neki veliki ljudi kao što su njih dvoje bili su mi prijatelji.

Kurir / Ljubomir Radanov

Foto: Printscreen