GLUMICA ĆE ZAUVEK PAMTITI DECEMBARSKU NOĆ 2013. GODINE: 32 hemoterapije je iza mene, bilo je kao u najvećem košmaru

Srcem i dušom, celim svojim bićem i danas je zaljubljenik u profesiju koja za nju nikada nije bila posao već poziv i strast. Nakupilo se, kaže, mnogo toga, pa je svoje davne i one skorašnje najteže životne priče o "onoj" teškoj bolesti pretočila u knjigu "Život na dlanu". Posvetila ju je svim ženama sveta kojima je uputila poruku: "Drage moje, ne plašite se! Ništa nije tako crno kao što je nebo plavo."

"A onda je stigla ta decembarska noć 2013. godine. Bili smo na slavi kod prijatelja. Po dolasku kući, pevušila sam i spremala se za spavanje. Oblačeći spavaćicu, iznenada sam u ogledalu na dojci ugledala ogrebotinu i otok. Noć je prošla u košmaru, sa osećanjem krivice što sam dozvolila sebi da osam godina ne odem na mamografiju", iskreno i otvoreno svedoči Nađa Rodić.

"Već posle petnaestak dana operisao me dr Pošarac. Imala sam najinvazivniji i najopasniji oblik raka, s mogućnošću metastaza. Trideset dve hemioterapije su iza mene. A život, Bogu hvala, ispred", govorila je ranije Nađa.

Posle bolesti promenila je, kako ističe, ne samo način življenja nego i mišljenja:

"Uživam u životu. Imam decu, unučiće i praunuka Pavla. Ipak stižem da posvetim sebi vreme. Povukla sam granice. Dozvala sam se i opametila. Godinama vežbam jogu. Ishrana mi je i ranije bila dijetalna, gotovo vegetarijanska. Sada jedem sve. I posno i masno, i kiselo i ljuto. Ali umereno. Jedino sam po savetu lekara potpuno izbacila šećer (osim meda) iz upotrebe. Danas nemam straha. Znam da sve prođe u životu, pa i ono najgore. Verujem da se ništa ne dešava slučajno, čak ni bolest."

Došla je kao upozorenje, opomena da treba usporiti, preispitati prioritete i napraviti veliko "spremanje" u životu. Povukla sam granice, zavolela sebe...

Karijeru je započela 1965. godine dobijanjem nagrade za za najbolju ulogu u predstavi "Zona Zamfirova" odlukom Udruženja dramskih umetnika Jugoslavije. Bila je aktivni učesnik, i redovno je odnosila prve nagrade stručnog žirija na festivalima. Na pozorišnim susretima profesionalnih pozorišta Jugoslavije, 1967. godine, za čak četiri odigrane uloge nagrađena je prvom nagradom - plaketom "Joakim Vujić" kojom se danas retko ko može pohvaliti.

Dobitnica je mnogih priznanja.Nagrade žirija za najbolju mladu glumicu, nagrade "Zlatni delfin" na čuvenom pozorišnom festivalu u Varni. Beogradska publika je posebno pamti kao Koštanu.

Sedamdesetih godina snimala je ploče sa pesmama Dragana Tokovića, starogradske pesme, tradicionalne pesme, romanse... Igrala je u mnogim domaćim filmovima i serijama:"Vruć vetar", "Sazvežđe belog duda", "Švedski aranžman'', "Muzikanti", "Vojna akademija", "Seljaci"...

(Kurir.rs/Pulsonline)