Crvenim „jaguarom“ iz 1928. udarila sam asistenta režije. Bjela je bio samo nekoliko metara dalje. Uhvatio se za glavu i izgovorio: „Znao sam da će se to dogoditi“

Marija Bergam tumači glavnu žensku ulogu u seriji „Senke nad Balkanom“ Dragana Bjelogrlića, koju ćemo od 22. oktobra gledati na RTS. Mlada glumica živi na relaciji Pariz-Beograd, a za Kurir otkriva anegdote sa snimanja, ali i kakav je položaj naših glumica u svetu.


Seriju je pre TV premijere već videla publika u Sarajevu i Nišu. Kakve su tvoje impresije?

- Imali smo lep doček u Sarajevu, ali u Nišu je publika bila ozarenija i aplauz je bio više navijački.


Kako si dobila ulogu bogatašice Maje Davidović?

- Imala sam dugu pauzu zbog trudnoće i nisam radila jedno godinu i po. Kad sam pročitala te scene, zaljubila sam se u tekst. Otišla sam na kasting motivisana. Reakcije ljudi su bile dobre, ali je Draganu trebalo dva meseca da prelomi. Bjelogrlić tačno zna šta želi. Rad s njim je kao neki avanturistički roman. Kad gledaš njega, sramota te je da kažeš da si umoran i da nešto ne možeš da uradiš. Ulogu sam napravila uz njegovu pomoć.


Na snimanju posle jedne tvoje scene umalo da bude žrtava?

- Ha, ha, crvenim „jaguarom“ iz 1928. udarila sam asistenta režije Srđana Spasića. Kolima sam se zabila u sto za kojim je on sedeo. Hvala bogu da je sve dobro prošlo. U sceni sam jako besna i upadam automobilom u kafanu, pri čemu udarim u nekoliko stolica i počinjem da urlam na Bjelu. Međutim, meni je štikla proklizala i nisam zakočila. Odnela sam celu kafanu i Spasića, koji se preturio. Bjela je bio samo nekoliko metara dalje. Uhvatio se za glavu i izgovorio: „Znao sam da će se to dogoditi.“ Od tog dana su mi našli vozača i više ne vozim u seriji.

d05-news1-marina-lopicic.jpg
Marina Lopičić 

O čemu će se pričati kad serija počne da se emituje? Prašinu su već podigle ljubavne scene.

- „Senke nad Balkanom“ će napraviti hrabar iskorak u tumačenju istorije. Ljubavne scene koje smo gledali u jugoslovenskim filmovima za nas su nedostižne. Moram da upozorim publiku da nema pozitivnih junaka. Svi su poročni, potrošeni, s mnogo loših osobina, čak i dva glavna inspektora i moj lik. U seriji nema finih, poštenih i čestitih, na koje smo navikli. Svi su antiheroji, a gledaoci će se opredeljivati za manje zlo.


Na filmskih susretima je premijerno prikazan i tvoj film „Nigde“, koji si snimala još pre više od pet godina.

- „Nigde“ mogu da razumeju i prate samo pravi ljubitelji filma. Mnogo sam se plašila kakve će biti reakcije publike i da li će ljudi izlaziti s projekcije. Film je težak, obrađuje život Srba u dijaspori i bavi se kritikom EU. Ljudi su, što je moj utisak, film razumeli, a naročito oni koji su bili deo srpske dijaspore.

Karijera u Francuskoj

NUDILI SU MI DA GLUMIM STRIPTIZETU


Ne očekuješ da ćeš u Francuskoj napraviti zavidnu glumačku karijeru?

- Vrlo često se našalim da u francuskim filmovima mogu da igram samo rusku kurvu u kombiju broj šest. Na kastinzima nam se i nude samo takve uloge. Poslednju što su mi nudili bilo je da tumačim stiptizetu Holanđanku.

O Raši Bukviću

ZALJUBILA SAM SE U NJEGA U POZORIŠTU

foto: Profimedia

Na neki način pozorište je krivo što si upoznala supruga, glumca Radivoja Rašu Bukvića, a ljubav se rodila nakon generalne probe predstave „Gospođa Olga“?

- Reditelj i naš prijatelj Gorčin Stojanović me je pozvao da radim predstavu u Somboru. Tamo su divni ljudi, koji su zaljubljeni u svoj posao. Radivoje je, kao svaki srbonostalgičar, došao iz Los Anđelesa da vidi roditelje. Odlučio je da svrati na probu. Posle smo otišli na kafu. Brzo je sve išlo kod nas. Imamo već jednog sina.

Ljubomir Radanov/ Foto: Marina Lopičić