SVETLANA CECA BOJKOVIĆ ZA KURIR: Ponudili su joj da igra lezbijku, a ovako je reagovala!

Tema je ljubav. To je najvažnije, bila ona istopolna ili ne. Svakog minuta mi je predivno na sceni s mojim koleginicama, kaže glumica

One viču, skaču, plešu, pevaju i što je najlepše - bore se za ljubav na daskama Ateljea 212 u predstavi „Moja ti“, koja je sinoć imala premijeru.

- Meni je ovo toliko bio prijatan proces rada. Nikad ugodnije nisam glumila. Prosto, svakog minuta uživam s mojim koleginicama na sceni. I mlada ekipa, Sofija Juričan i Ivan Mihailović, pravo su osveženje - kaže Ceca Bojković za Kurir.

Dragica, junakinja koju ona igra, priseća se vremena koje je nestalo, doba socijalizma, partija.

- Ona je samo pet godina starija od mene, tako da i ja pripadam generaciji koja se seća te Knez Mihailove ulice zakrčene automobilima, radnih akcija, prvih televizora...

„Da li ste primetili kako vas uče da stari ljudi budu gadni?“ - jedna je od Dragičinih rečenica.

- Naša priča ukazuje na diskriminaciju prema starim ljudima. To je teror mladosti koji je sveprisutan. Verujem da to publika oseti veoma emotivno. Za stariju generaciju znam, ali za mlade želim da verujem da ih trgne.

Ceca Bojković prvi put tumači ulogu lezbijke i, kako kaže, nije se zbog toga nimalo dvoumila da li da prihvati ulogu.

- Nisam imala dilemu kada su mi rekli. To nije važno, najbitnija je tema ljubavi, a ona je univerzalni fenomen. Zato nema veze da li je istopolna ili ne - kaže glumica.

Na sceni energija ne jenjava ni na trenutak, publika ne prestaje da tapše, a tri koleginice ne staju. Ceca kaže da nju drži poletnost isto kao i kad je počinjala.

- Volim da radim i zadržala sam tu radoznalost i dan-danas. Gluma je beskonačno polje, nikad se ne završava to istraživanje, to kopanje po sebi. Ja ne stajem - kroz osmeh priča glumica i dodaje:

- Ne razmišljam o starenju. Trudim se da budem zdrava i da trajem.

Ona ističe da se ne boji prolaznosti i zaborava.

- Svi mi posle određenog vremena budemo zaboravljeni. Mladi sada ne pamte velike glumce poput Branka Pleše. Uskoro neće znati ni ko je bio Ljuba Tadić. Ja nemam tu iluziju, ali dok živim, živeću punim plućima - iskrena je Bojkovićeva i završava:

- Na kraju najbitnija je ljubav koja pobeđuje. Ljubav je nešto što sa čovekom zri, al‘ ne sme nikako da ostari.

Ljubomir Radanov