SONJA, OPROSTI NAM: 9 godina od prerane smrti glumice koja je živela ispred svog vremena

Ni posle devet godina od prerane smrti legende jugoslovenske kinematografije grad kome je posvetila svoj život i rad nije joj se odužio čak ni spomen-obeležjem.

Njen prerani odlazak ostavio je za sobom nenadoknadiv gubitak u umetničkim krugovima, a malo je verovatno da će se u skorijoj budućnosti pojaviti neko čiji će glumački izraz izazvati takvu revoluciju. Bila je vanserijski talentovana, obrazovana, autentična, urbana i iskrena.

U svojoj karijeri podjednako uspešno je stvarala likove od fatalnih gradskih devojaka, preko neshvaćenih muškarača, do priprostih seljanki i žena iz naroda. Bila je miljenica filmske kritike i gotovo da ne postoji uloga za koju nije dobila neku prestižnu nagradu. Klasična pozorišna umetnost nikad je preterano nije zanimala, a kako tvrde njeni prijatelji, smatrala ju je neiskrenom i neozbiljnom. To, međutim, ne znači da avangardu koju je stvarala na filmu nije prenela i na pozorišnu scenu, ali onu alternativnu, u „Pivari“ ili „Barutani“, gde je rame uz rame s glumcima amaterima stvarala istoriju.

Nosilac ideja

Prijatelji i kolege opisivali su je kao skromnu, nesvesnu sopstvenog uspeha, histerije i divljenja koje je izazivala svaki put kad bi izašla na ulicu.

- Sonju znam od najranijeg detinjstva. Bila je jedan od nosilaca ideja osamdesetih godina. Sećanje na njenu snagu i ideje i danas moramo da održavamo. Lično, izgubio sam velikog druga prerano. I dan-danas deo njene ličnosti postoji u svima nama koji smo s njom bili dobri. Bila je ispred vremena, bila je izuzetno jaka i energična osoba puna ideja. Te ideje u tom trenutku mnogi nisu razumeli, ali su ih osećali kao nešto novo. Takva jedna ličnost kakva je Sonja bila ostavlja značajan trag u vremenu i u svima nama - i dalje s težinom u glasu govori Bule Goncić, Sonjin kolega i prijatelj.

Glumi je posvetila život, a Beogradu ostavila u amanet epohu koja je do danas ostala simbol kolektivnog gradskog bunta, produhovljenosti i borbe za prave vrednosti. Ukratko, svega onoga što danas gotovo i da ne postoji.

- Sonja je bila duboko vezana za film da joj je to bila najvažnija stvar na svetu. Film je volela više od svih svojih ljubavi, više od sebe same, neverovatno koliko je ona bila filmsko dete, pravo čudo. Imala je divne ali najtužnije oči koje sam video - govorio je svojevremeno Rade Šerbedžija, koji je igrao sa Savićevom u filmu „Una“.

Nezainteresovanost

Iako je malo onih koji sve to ne priznaju kada govore o Sonji Savić, osim spomen-sobe koju je upriličila njena majka u selu Donja Gorevnica kod Čačka, grad u kome je živela i dalje joj se nije odužio. Nijedan beogradski sokak, plato, a kamoli ulica do danas nisu poneli njeno ime. Čak ni zgrada u Kursulinoj ulici na Vračaru u kojoj je živela danas ni po čemu ne seća na Sonju Savić. Beograd takvu nesmotrenost i nezainteresovanost ne bi smeo sebi da dozvoli, posebno kada je u pitanju Sonja!

Ovako je govorila Sonja Savić

Ja sam bila srećna kad sam pronašla ljude koji su jednako nesrećni kao ja.

Imala sam veliku ljubav.

Otkako je on otišao iz mog života, kad sam imala dvadeset devet godina, sebe smatram udovicom.

Moj život je potpuno uništen i razoren. Ovde, ako nemaš debelu zaleđinu, ovo je rodovska zajednica - nema opstanka. A ja sam zaista toliko volela ljude. Bože, koliko sam ih volela...

Kurir / Ivan Milićević

Foto: Printscreen, Dragana Udovičić, Profimedia