Zahvaljujući lepoj i atraktivnoj Brižit Bardo, francuskinje se često opisuju kao najseksepilnije žene na svetu. Posedovala je retku i jedinstvenu lepotu i bila je izuzetno privlačna kako zbog izgleda, tako i zbog neobuzdanog, slobodnog duha.

Njeno ponašanje se ponekad smatralo kontroverznim i neobičnim, posebno u vreme kada je gradila karijeru, ali Brižit je živela kako je želela, oblačila se kako je htela i radila štagod bi joj palo na pamet. Nekima je zbog toga njena sloboda bila vrlo provokativna. Drugi su joj zavideli. Ona sama i danas kaže da nema za čim da žali!

"Ja zaista jesam mačka transformisana u ženu... Ja predem. Ja grebem. I ponekad ujedam", odgovarala je kritičarima.

Brižit Bardo, koju su često zvali Bebe rođena je 28. septembra 1934. godine u Parizu. Odrasla je u konzervativnoj francuskoj porodici iz srednje klase, gde su u njeno vaspitanje utkana načela katoličke vere. Majka je podsticala da se bavi plesom i muzikom, pa je mlada Brižit bila na putu da izgradi karijeru kao balerina.

Sudbina je imala drugi plan i pojavljivanje u jednoj reviji poznanika njene majke je dovelo do angažovanja u časopisu "Jardin des Modes", a naredne godine na naslovnoj strani časopila “Elle”.

profimedia0098296748.jpg
Profimedia 

Neočekivani uspeh i bogata karijera


Lepota mlade francuskinje je očarala mladog reditelja Rodžera Vadima koji joj je ponudio prvi filmski angažman i glavnu ulogu u filmu "Les lauriers sont coupés". Film nikada nije ni snimljen, ali upravo je ovo poznanstvo navelo Brižit da razmatra karijeru u filmu.

Skromni početak plave lepotice obeležen je pojavljivanjem u filmu

“Normandijska rupa” 1952. godine i sporednim ulogama u čak 17 filmova sledeće godine. Međutim, atraktivan izgled je bitno uticao na dobijanje uloga u filmovima "Helena Trojanska" 1956. godine, "Buduće zvezde" i "Doktor na moru" 1955. godine i skrenuli su pažnju Holivuda pa su neki njeni filmovi i sinhronizovani za američko tržište.

Uloga Žulijet u filmu “I Bog stvori ženu”, gde Brižit igra devojku nesputane seksualnosti i slobodnog duha joj donosi svetsku slavu i status seks simbola. Film je bio kontroverzan i doneo je u Ameriku jednu novu vrstu filmske erotike koja je šokirala ali i fascinirala gledaoce.

profimedia0173663706.jpg
Profimedia 

"Ta devojka je rođena da dovodi muškarce do očajanja", rekao je gospodin Karadin o Brižit u filmu "I Bog stvori ženu". Ređali su se dalji uspesi ulogama u filmovima ko što su "Parižanka" 1957. godine, "Drumski razbojnici" 1958. godine, "Babet ide u rat" 1959. godine, “Privatni život” 1962. godine, kao i u kultnom Godarovom filmu “Prezir” 1963. godine. Upravo je zavodljiva Francuskinja bila inspiracija za holivudsku komediju “Draga Brižit” 1965. godine u kojoj se i sama Brižit pojavljuje u jednoj sceni.

Ljubav prema muzici Brižit je pokazala više puta, ali najpoznatija je njena saradnja sa Seržom Gensburgom. Njen baršunasti glas došao je do izražaja u kultnoj pesmi “Volim te... ni ja tebe”, koja je proistekla iz njihove veze i smatrana je skandaloznom jer slavi fizičku ljubav. Iako je snimljena 1967. godine, objavljena je tek 1986. godine na molbu same Brižit.

profimedia0025020645.jpg
Profimedia 

"Nemoralna od glave do pete"


Brižit Bardo je bila simbol seksualne slobode u konzervativnoj Francuskoj, ali i u ostatku sveta. Nazivana je najliberalnijom ženom posleratne Francuske, kao i “lokomotivom ženske istorije”.

"Bolje je biti neveran nego biti veran, a da to ne želiš da budeš", rekla je jednom prilikom.

Brižit je plenila lepotom i seksepilom. Uvek se oblačila tako da istakne svoje obline, a to je bio i odraz njenih liberalnih stavova. Nosila je kratke šorceve i majice na pruge ili kvadrate, a umela je i da predstavlja pravu femme fatale na crvenom tepihu. Široki izrez koji otkriva ramena je nazvan baš po njoj – Bardot izrez. Za ostatak sveta odevanje ove zanosne plavuše bilo je revolucionarno u društvu koje se još uvek držalo konzervativnih stavova i formi. Bila je prva glumica koja se pojavila na filmskom platnu u bikiniju, što je bilo skandalozno u to vreme.

"Nemoralna od glave do pete" bile su reči kojima je Rejmond Kartije opisao Bardo u svom članku 1958. godine. Brojni skandali na privatnom planu samo su potpirivali maštu novinara i javnosti, kao i smenjivanje muževa i ljubavnika u njenom životu. Holivud je bio posebno fasciniran "grešnom Francuskinjom" i često su je zvali za uloge u filmovima i gostovanja u emisijama. Brižit bila pristalica američke filmske industrije i retko je popuštala pred ovakvim pozivima, a i kada jeste, umela je da pokaže brzo razmišljanje i da pokaže pamet koja se krije iza lepote.

profimedia0173055606.jpg
Profimedia 

Odlazak na vrhuncu slave

U vreme kada su je svi muškarci želeli, a sve žene se ugledale na nju, Brižit je bila izrazito nesrećna i nije mogla da pronađe mir u žiži javnosti. Paparaci su je progonili, obožavaoci zaustavljali na svakom ćošku, a voljene osobe su često koristile njen status i bogatstvo. Dešavalo se da joj zaljubljeni fanovi provaljuju u kuću samo da bi je videli ili uzeli nešto njeno za uspomenu.

O njenoj ličnoj borbi svedoči i nekoliko pokušaja samoubistva, od kojih se prvi zbio kada joj je bilo samo 17 godina i kada su joj roditelji zabranili udaju.


"Bila sam veoma bogata, veoma lepa, mnogo obožavana, veoma poznata i veoma nesrećna", istakla je jednom prilikom glumica sećajući se tog perioda.

Malo pre svog 40-og rođendana, 1973. godine, Brižit je objavila da se povlači iz sveta šou-biznisa. Iza nje je ostalo više od 40 snimljenih filmova.
Iako se više nije bavila glumom, paparaci su je konstantno pratili, pa je 1983. godine izašla čak i trilogija o njenom životu. Svega dvadesetak dana nakon toga, opterećena slavom i duboko depresivna, Brižit je ponovo pokušala da se ubije. Spasila ju je kućna pomoćnica.

profimedia0098296756.jpg
Profimedia 

Skandalozna i u starosti


Posle glamuroznog života Brižit se posvetila zaštiti životinja i 1989. godine osnovala "Brižit Bardo fondaciju za dobrobit i zaštitu životinja".


"Dala sam svoju mladost i lepotu muškarcima. Daću svoju mudrost i iskustvo životinjama", objasnila je.

Danas živi u Sen Tropeu, na jugu Francuske, mirno i povučeno, ali ume i dalje da uzburka medije. Nakon pisanja u svojoj knjizi "Vapaj u tišini" 2004. kažnjena je za podsticanje rasne mržnje i netrpeljivosti, a i danas je najgrlatiji portparol ksenofoba i antiislamista, što izaziva zgražavanje mnogih Francuza koji su je obožavali na filmskom platnu.

Objavila je više knjiga koje su šokirale svet i podsetile javnost koliko provokativna je ova francuska lepotica znala da bude.

profimedia0212217363.jpg
Profimedia 

(Kurir.rs/Dnevno, Foto: Profimedia)