Na vašoj TV smo mogli da gledamo filmove Tarkovskog i da čujemo Alena Ginsberga i Petra Orlovskog. U Rumuniji nam je sve bilo zabranjeno, kaže književnica

Herta Miler, dobitnica Nobelove nagrade za književnost 2009, juče je bila gošća na Sajmu knjiga, a razgovor s nemačkom književnicom vodio je njen prevodilac Nebojša Barać.


Najprestižnije priznanje za jednog pisca ona je dobila za snažno delo koje pretežno govori o rumunskoj diktaturi.


U Srbiji su dosad prevedena tri njena romana: „Ljuljaška daha“, „Čovek je veliki fazan na ovom svetu“, „Lisac je oduvek bio lovac“, kao i knjiga izabranih pesama „Mačke na parkingu“.

- Dolazim iz Rumunije, gde sam doživela torturu i diktaturu, mnogo nesreće i uvek me je zanimalo kako ljudi to preživljavaju. Bila sam deo nemačke nacionalne manjine i rumunski sam kasno naučila. Doživljavala sam ga kao jezik diktature i od njega je čoveka sve bolelo, ali sam ga s vremenom savlada - kaže Herta.


Srbiju, kao i Nemačku, ne vidi mnogo drugačije od svoje domovine.

- Mentalitet ljudi je teško promeniti i traje duže jer u njemu ostaju tragovi diktature. Ona je prisutna u svim zemljama, pa verovatno i u Srbiji. To je zastrašujuće. Uvek nam se ponavljaju monstruozne vođe kao npr. Erdogan. Oni uspeju da unište zemlju u trenutku. Zato i mi pisci, koliko god ne želimo da budemo uključeni u politiku, prosto nam dolazi prirodno - poručila je spisateljica.


Književnica koja je bila proterana iz svoje domovine Rumunije posebno pamti Tita.

- Kad smo bili mladi, uvek smo gledali TV Beograd. Posebno sam bila očarana muzikom. Kod nas u Rumuniji je autentična muzika bila zabranjena, uključujući pravu narodnu muziku, rok, džez i eksperimentalnu simfonijsku muziku. Čaušesku je prezirao sve. Ali u Jugoslaviji je to bilo moguće, i rok sa Titom i džez. Zatim je i erotski sve bilo slobodnije na toj strani. Devojke su mogle da pokažu i noge i grudi. Ali na jugoslovenskoj TV smo mogli da gledamo filmove Tarkovskog i da čujemo Alena Ginsberga i Petra Orlovskog. Hvala, Beograde! Ti si bio spas moje mladosti - govorila je Milerova.

zoz-9201-marina.jpg
Marina Lopičić 


PLANUO TIRAŽ Na štandu Balaševića velika gužva

OBOŽAVALAC IZ MAKEDONIJE ISTETOVIRAO ĐOLETOV POTPIS


Na Beogradskom sajmu knjiga, u Hali 1, na štandu izdavačkog kućerka „Balbelo“, možete nabaviti novi roman Đorđa Balaševića „Kalendar mog detinjstva“.


Za ovu knjigu vlada veliko interesovanje publike, a naša ekipa zatekla je Đoletovog fana Lazara Kučera iz Makedonije kako kupuje ceo književnim opus „panonskog mornara“.

- Volim njegove pesme i kako piše. Kupio sam sve knjige. Imam već neke, ali ne u tvrdim koricama. Rekli su mi da Đole tek dolazi naredne subote - kaže pomalo razočarano Lazar.


On je došao u Beograd iz Skoplja i prešao čak 450 kilometara da bi se slikao sa svojim idolom.

- Uradio sam tetovažu pre nekoliko godina. Đole mi se potpisao markerom na koncertu u Skoplju, a sutradan sam od toga napravio tetovažu. Ubacio sam i stih iz moje omiljene pesme „Ringišpil“ - objašnjava momak.


Jelena Beba Balašević, mlađa ćerka popularnog novosadskog kantautora, na Sajmu predstavlja svoj roman za decu i najavljuje očevu novu knjigu kao „tomsojerovsku komediju“.

- Ovo je moja priča i baš me briga. Gde ću to reći, ako ovde neću - poručuje „panonski mornar“ u najavi svog novog spisateljskog dela za koje je potrebno izvojiti 1.300 dinara. Prvi tiraž već je razgrabljen.


Hrvati nagrnuli

KNJIGE SU ČETIRI PUTA JEFTINIJE


Na Sajam u Beograd dolazi mnogo ljudi iz Hrvatske koji su najbolje mušterije.

- Knjige su ovde četiri puta jeftinije nego kod nas. Nije nam problem ni ćirilica - poručuju nasmejane devojke.


UTORAK 24. 10.


12.00 Sala „Ivo Andrić“

Vladimir Kecmanović i Dejan Stojiljković

16.00 Plato „Crnjanski“

Karl Markus Gaus i Laslo Vegel

18.00 Sala „Ivo Andrić“

Matija Bećković i Vladeta Janković

18.00 Laguna Dejan Stojiljković

Kurir / M. Cukić - Lj. Radanov

Foto: Marina Lopičić