NAŠOJ GLUMICI SE ŽIVOT PRETVORIO U PAKAO: Sin je zlostavljao, pobegla je u prihvatilište i živela u bedi i depresiji!

Poznatoj srpskoj glumici slavu i popularnost preko noći su zamenili tuga i beda.

Publika je dobro pamti i kao Jeku iz serije "Đekna još nije umrla, a kada će ne znamo", a veliki deo karijere provela je u "Ateljeu 212".

Vesna je obožavala svoju profesiju i govorila da nikada ne želi da ode u penziju, međutim porodične tragedije učinile su da se odvoji od scene. Za kratko vreme izgubila je muža i roditelje, i nije mogla da podnese da gleda kako se ljudi oko nje smeju.

Glumica nije krila da se u njen život uselila velika tuga i ona je pala u duboku depresiju.

"U vreme bombardovanja Živko je iščileo. Osetila sam ogroman bol, preveliku tugu. Jedan sin otišao je da se monaši. Rekao je: "Meni su svi bedemi srušeni". Ostala sam da zurim u zid, pala u depresiju. Nekada smo bili velika, vedra, složna i mnogoradna porodica... Nisam mogla da igram, zatražila sam penziju. Posao komičara je da daruje radost ljudima, a ja nisam više imala radosti. Penzija - sedam hiljada dinara. Bili smo gladni. Mislila sam da sam zbog toga potpuno izgubila memoriju. Jedna milosrdna šefica u samousluzi u blizini kuće godinama nam je hranu davala na kredit, volela je Živkove filmove. Još je bio živ. Sećam se da sam jednom dobila neki novac, i mogla da biram da li da odem na pijacu ili njoj vratim deo duga. Odem, ipak, na pijacu. Iz kese mi je virio mladi luk i ja sam kružila po celom kvartu da me ona ne bi videla. Ispričam Živku, a on mi kaže: Odigraj to na sceni. I to je život", ispričala je Vesna svojevremeno.

Nakon smrti supruga, život joj se pretvorio u novi pakao. Naime, u javnost je 2006. godine dospela informacija da Vesnu zlostavlja sin.

"Posle smrti supruga, plodnog crnogorskog reditelja Živka Nikolića, Vesna živi strašnim životom i neprestano vodi bitku sa sinom koji je više puta verbalno, pa čak i fizički maltretirao", rekao je tada sagovornik.

Glumica je tada iz porodičnog doma pobegla u prihvatilište za žrtve nasilja u porodici, kako bi se spasila zlostavljanja svog sina.

"Jadna žena nije imala izlaza i pobegla je od kuće. Utočište i dom je našla u jednoj nevladinoj organizaciji, koja je spasla od nasilja prihvatajući je pod svoj krov. Vesnin životni put je postao veoma težak neposredno posle Živkove smrti. Osamdesetih godina Pećančeva je otišla u Ameriku sa sinovima i mužem. Stigavši u Holivud, videli su da tu za njih nema mesta. Pokupili su se jednog dana i krenuli nazad za Jugoslaviju. Otišli su u Crnu Goru, gde je Živko i umro 2001. godine. Nakon suprugove smrti, glumica se vratila u Beograd sa sinovima zbog njihovog školovanja. Tada su i počele njene muke, koje su se, eto, završile u prihvatilištu za žrtve nasilja", otkrio je tada izvor.

(Kurir.rs/Puls)