NAŠ PRVI GEJ PREMIJER POJAVIO SE U SERIJI SENKE NAD BALKANOM: Evo ko je čuveni Pera peder! DA LI STE GA VIDELI NA EKRANU?
Ministra vojske i potonjeg premijera, Petra Živkovića, narod je zbog homoseksualnih sklonosti zvao "Pera peder". Kurir vam donosi ekskluzivnu priču o generalu Živkoviću, kasnije ministru vojnom i premijeru Vlade Jugoslavije. Reč je o čoveku koji se pojavio u prvoj epizodi serije "Senke nad Balkanom"....
Godine 1912. Srbija je bila u ratu koji će kasnije biti nazvan Prvi balkanski. Početkom novembra oko 50.000 njenih vojnika Timočke i Dunavske divizije, pod komandom generala Stepe Stepanovića, upućeno je upomoć Bugarima, čije je napredovanje bilo zaustavljeno ispred Jedrene. Sve do kraja marta 1913. godine trajala je opsada ovog strateški važnog grada čija su utvrđenja podigli nemački inženjeri.
U takvim borbama, najvažnija je artiljerija, dok konjica ima sporednu ulogu. Komandant konjice Timočke divizije Petar Živković i njegovi oficiri su dokolicu provodili u pijančenju i orgijama...
A onda se jedan lepo građeni konjanik javio na raport svom neposrednom starešini i izjavio "da ga je potpukovnik Živković naterao da bude aktivni partner u homoseksualnom odnosu sa njim". Stvar je dalje išla
linijom komadovanja, i Stepa Stepanović je zatražio da Živković bude izveden pred vojni sud. Ali tada se umešao uticajni šef Obaveštajnog odeljenja vojske Dragutin Dimitrijević Apis, inače Živkovićev prijatelj,
i afera je zataškana "da se se ne bi ukaljala čast srpske vojske".
Rođen 1879. u Negotinu, u porodici sitnog trgovca, Živković se opredelio za vojni poziv jer je to bio način da se izbavi siromaštva: tokom školovanja imao je obezbeđenu hranu i stan, a kasnije sigurnu platu.
Završio je prvo za podoficira, a onda se doškolovavao uz službu. Prišao je zaverinicima protiv kralja Aleksandra Obrenovića, i u noći Majskog prevrata 1903. otključao im je vrata i pustio ih dvor. Otuda njegova veza sa Apisom...
U godinama koje su usledile, zaverenici su bili neformlana vlast u zemlji, suprotstavljajući se u mnogim pitanjima i samom kralju, ali se Živković odvojio od njih, ponudivši savezništvo Aleksandru Karađorđeviću. Tako je otpočeo njegov uspon. Veruje se da je Živković stajao iza afere zbog koje je
Đorđe godinu dana kasnije morao da se odrekne prestola.
Za račun Aleksandra Karađorđevića, Živković je u Solunu 1917. montirao sudski proces na kojem je Dragutin Dimitrijević Apis sa još nekolicininom ofcira-zaverenika osuđen na smrt. Aleksandar mu je uslugu vratio već naredne godine, kada se u javnosti jedan potpukovnik oglasio tvrdnjma da je "Živković pederast".
Autoritetom vladara, Aleksnadar je Živkovića zaštitio od mogućeg izbacivana iz vojske. Skandali nisu oslabili njegove političke pozicije. Nikolu Pašića je smrt 1926. godine sprečila da Petra Živkovića ustoliči na čelo Radikalne stranke.
"Ovaj naš Pera mora što pre da uđe u našu stranku i on ima da je prihvati pole mene. Našao sam da je sposobniji i izdržljiviji od svih ostalih", govorio je. A u vreme Šestojanuarske diktature 1929. godine Živković je postao predsednik vlade, zadržavši i resor unutrašnjih poslova.
Živkovićev mandat je upamćen po mnogobrojnim političkim ubistvima protivnika diktatorskog režima u Jugoslaviji, u prvom redu komunista, što je izazivalo proteste i ogorčenje svetske javnosti, a jedan apel da se represija u Jugoslaiji zaustavi potpisao je i Alebert Ajnštajn.
Živković je zbog pritiska javnosti 1932. smenjen, i postavljen za komandanta Garde, a Aleksandrovo ubistvo u Marselju iskoristio je da se približi knezu Pavlu. Ima istoričara koji veruju da je baš Petar Živković falsifikovao kraljev testament kojim je Pavle postao namesnik i startelj maloletnom kralju, a ne
kraljica-majka Marija.
Za vreme Drugog svetskog rata bio je u emigraciji u Londonu, podržavjući Dražu Mihailovića. Komunističke vlasti u Jugoslaviji osudile su ga u odsustvu na smrt. Umro je u Londonu 1947.
"Ministar Pera peder"
Petar Živković postavljen je 1921. godine za ministra vojske, ali su njegove seksulane sklonosti bile već javno poznate - narod ga je zvao "Pera peder".
O tome se raspravljalo i u Skupštini 1924. godine, kada je general Dragutin Okanović, komandant Konjičke divizije, napustio vojnu službu i u javnosti napao ministra Živkovića optuživši ga da je "nervni bolesnik, zlo za vojsku i politički život, nenormalna ličnost koja ne zaslužuje da bude na poziciji koju zauzima".
(Kurir/Momčilo Petrović; Foto:Privatna arhiva)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KLJUČNI SVEDOCI U TUŽILAŠTVU! Da li je baka sa kozama videla Zorana Marjanovića na nasipu?
"DO 31. MARTA GRAĐANI ĆE VIDETI NAJŽEŠĆU BORBU PROTIV KORUPCIJE U POSLEDNJIH 24 GODINE" Vučić: Biće posebni mehanizmi, velike promene u narednih 100 dana