Primetno je da je u većini komada jedan čovek radio dramatizaciju, scenografiju, kostime i potpisivao režiju

Festival pozorišnih predstava za decu i mlade "Mali Joakim" iz večeri u veče privlači publiku u Kruševcu, koja je do sada pogledala pet predstava, a do završetka 10. jubilarne manifestacije imaće prilike da uživa u još dve.


Zbog ogromnog interesovanja komadi se izvode u dva termina, a po okončanju takmičarskog programa, u sredu, 15. novembra, na završnoj večeri u čast nagrađenih biće izveden "Mačak u čizmama" pozorišta "Bora Stanković" iz Vranja.

Za najbolju predstavu bore se "Čarobnjak iz Oza" Kruševačkog pozorišta, "Palčica" Narodnog pozorišta iz Užica, "Ljubičasta bajka" Kraljevačkog pozorišta, "Mačak u čizmama" Šabačkog pozorišta, "Jan Bibijan" Pozorišta za decu iz Kragujevca, "Alisa u zemlji čuda" Narodnog pozorišta iz Pirota i "Ljubav na prvi pogled" Prvog prigradskog pozorišta "Tetara Puls" iz Lazarevca.

A to što su ponudili teatri južno od Save i Dunava ocenjuje žiri kome predsedava dramaturg i reditelj Igor Bojović, a u kojem su još muzičar Asim Sarvan i reditelj Milan Nešković.

najmladji-uzivaju-u-predstavama.jpg
Privatna Arhiva 

Selektor festivala "Mali Joakim", teatrolog Spasoje Ž. Milovanović, ističe da je pogledao 11 prijavljenih naslova i da se generalna zamerka odnosi na dramatizaciju.

- Ove godine primetno je da većinu predstava kao kompletan autor, počevši od teksta, dramatizacije, adaptacije, režije, scenografije, kostima i odabira muzike potpisuje jedan čovek - reditelj. Odsustvo saradnika odrazilo se i na same predstave. Gotovo sve imaju ozbiljne dramaturške probleme u konstrukcijama priče. Najprostije rečeno, neke imaju samo početak, neke samo kraj, neke početak i kraj, a neke samo sredinu - naglašava Milovanović.

igor-bojovic-i-spasoje-z-milovanovic.jpg
Privatna Arhiva 

On dodaje da pozorišta imaju velikih novčanih problema te da država Srbija još luta u vaganju koji pozorišni model želi, odnosno da li da nastavi sa institucionalnim pozorištem ili da pruži veću šansu pozorišnim trupama.

Potrebno je obratiti pažnju i na činjenicu da desetak akademija gravitira ka scenama u Srbiji, među kojima su, osim onih u Beogradu i Novom Sadu, akademije iz Banjaluke, Sarajeva, Cetinja...

To je na godišnjem nivou oko 120 glumaca, a ne mogu svi da rade u državnim pozorištima.