POTRESNA ISPOVEST NEŠE GALIJE: Pet godina sam bio prikovan za krevet!

Ispovest Kad sam imao dve godine, pao sam s hoklice i udario u ivicu oštrog limenog lavaboa. Zbog toga sam detinjstvo proveo u bolnici, u gipsanom koritu. Danju su me okretali na leđa, a noću na stomak

Asocijalnost

- Pao sam s hoklice i udario u ivicu oštrog limenog lavaboa. Zbog tog pada sam narednih pet godina proveo u bolničkom krevetu u Rovinju. Jedino se tamo lečila ta tuberkuloza kičme. Proveo sam detinjstvo u gipsanom koritu. Danju su me okretali na leđa, a noću na stomak, pa su mi jedina dostupna čula bili sluh i vid. Uslovi i ponašanje osoblja bili su surovi. Spas mi je donosila muzika. Voleo sam da pevam, to je bila moja jedina zabava u krevetu. Najsrećniji sam bio kad su nam doneli mali, braon radio - priča Neša i dodaje da na svoju povredu ipak ne gleda kao na nesreću:

- Smatram da je to privilegija... Biti u prilici da živiš nekim drugačijim životom. Razvio sam neke posebne receptore, osećaje. Siguran sam da danas ne bih bio ovako senzibilan da mi se to nije desilo. Jer kad ste prikovani za krevet, druga čula se razvijaju. Ti osećaji mi danas ozbiljno služe u shvatanju muzike.

Ipak, Nenad priznaje da je nakon oporavka imao problem sa socijalizacijom i da mu je trebalo vremena da se navikne na školu.

Deca su bila surova

- Pravi osećaj fizičke slobode osetio sam tek u petom razredu, kad su mi skinuli mider. Svako dete koje je na neki način drugačije podložno je surovostima detinjstva. Deca su inače surova, ne zato što su zla, već jednostavna i neuka. Roditelji to treba da hendluju. Prirodno je da sam doživljavao neke stvari u ranom detinjstvu, ali to vas nauči da budete jači - zaključuje muzičar u ispovesti za Kurir.

Kurir / Jelena Stuparušić, Foto: Vladimir Šporčić, Privatna arhiva