Najlakše je odgovornost svaliti na decu. Naša priča je sve samo ne pitki film. Ali profesori nastavljaju da spavaju

Darko Ivić jedan je iz plejade mladih glumaca koje smo upoznali i zavoleli u filmu „Pored mene“ Stevana Filipovića. Ulogu Tadije repriziraće i u nastavku, ali smatra da može mnogo više da ponudi od role navijača, huligana i negativca.

- Mislim da će se zatvoriti krug snimanjem drugog dela. Smatram da kao glumac imam mnogo više da kažem od uloge Tadije. Dobro je igrati negativca. Međutim, moja privatnost je potpuno drugačija. Ne mislim da sam ograničen na taj tip uloga. Svako ko dođe u pozorište uveriće se da mogu da odigram lepezu karaktera - kaže Ivić.


Šta možete da nam otkrijete o Tadijinoj sudbini u nastavku? Da li je od homofoba postao homoseksualac?

- (smeh) Ne smem ništa da pričam o nastavku dok ne izađe prvi trejler. Publiku će zaintrigirati nastavak priče.


Da li ste iznenađeni reakcijom publike nakon premijere filma „Pored mene“?

- Mislio sam da publika neće imati uši za našu priču. Film je najviše potresao decu o kojoj govorimo, a nije nam to bila namera. Najviše je trebalo da pogodi roditelje i profesore, a oni su nastavili da spavaju kao što to rade celog života. Najlakše je odgovornost svaliti na decu. Njihove reakcije su nam dokaz da ništa nismo slagali. Na radionicama po školama nailazili smo na reakcije: „Ovo u filmu je kao naše odeljenje“. Znali smo da smo uradili pravu stvar. Meni je žao što su roditelji našu priču videli kao slatku i zanimljivu, a to je sve samo ne sladak film. „Pored mene“ govori o vršnjačkom nasilju, narkomaniji...


Publika može da vas gleda u pozorištu. Odlučili ste da postavite i komad Biljane Srbljanović. Zašto ste izabrali „Beogradsku trilogiju“?

- Veliki broj mladih ljudi želi da napusti Srbiju i zato je ova predstava opet aktuelna. Nije odlazak preko granice sve što se nudi u životu. Nas je taj tekst inspirisao da se pozabavimo sadašnjicom. Pripremamo i „Damu s kamelijama“. Najopasnije je za glumca kad se oseća lagodno u ulogama koje dobija. Jednostavno se više ne trudi. Najveći izazov za mene bio je da igram Romea.


Lj. Radanov - Foto: Promo


Dete televizije

PRVA ULOGA VEĆ SA DEVET GODINA


Kako ste se zarazili glumom?

- Glumom sam se zarazio još kao devetogodišnjak. Jedinac sam i pravio sam razne gluposti i haos po kući i majka me je, da bi me smirila, upisala u školicu glume kod Sonje Jauković. Posle dve nedelje odlaska na probe već sam dobio prvu ulogu u TV filmu. Imao sam tada samo devet godina. Nemam pojma kako se zove taj film, ali je za mene bilo zanimljivo iskustvo. Profesorka Sonja je krivac što sam postao glumac. Kasnije sam mnogo naučio i od mog profesora Gorana Jevtića.